SREM

Istorijska postavka "Srem kroz vekove"

M-novine za www.magazinvojvodina.com

U Muzeju Srema predstavljen je projekat stalne istorijske postavke Srem kroz vekove koji obuhvata period od 1180. do 1945. godine. Oko 600 konzerviranih muzejskih eksponata trebalo bi da hronološki prezentuju političku, vojnu, privrednu i društvenu istoriju Srema kroz osam vekova. Deo originalnih muzejskih eksponata izložen je u Muzeju Srema i posetioci mogu da ih pogledaju do 30. juna. Kako se na prezentaciji moglo čuti, stalna postavka bi obuhvatila period poznog srednjeg veka od 1180. do 1526. godine, Srem u sastavu Turske carevine od 1526. do 1699, odnosno 1718, Srem pod Habsburškom vlašću od 1718. do 1918. godine i Srem u sastavu Jugoslavije od 1918. do 1945. godine.

- Kompleksnost u prezentovanju prošlosti Srema realizovala bi se posredstvom originalnog, ilustrativnog i informativnog materijala. Originalni muzejski materijal predstavljaće predmeti različite provenijencije društveno-političkog, tradicionalnog i duhovnog života naroda Srema u definisanom vremenu, deponovani u Istorijskom, Umetničkom i Etnološkom odeljenju ove kulturne ustanove - kažu stručnjaci.

Ponuđen pristup realizacije projekta stalne istorijske postavke je namenjen svim uzrasnim i društvenim grupama.

- Prezentacija muzejskog materijala od posebnog istorijskog značaja, proverenih estetskih i drugih vrednosti, uz visok stepen dokumentarnosti i korišćenje savremenih muzeoloških dostignuća, učinila bi istorijsku postavku reprezentativnom, a ustanovi do kraja upotpunila smisao postojanja i rada i afirmisala njenu ulogu - smatra Nikola Stokanović, direktor Muzeja Srema.

Ilustrovani deo izložbe predstavljali bi: rekonstrukcije, makete, crteži, planovi, fotografije. Informativni deo postavke realizovao bi se posredstvom vodećih - glavnih (tematskih i podtematskih) i predmetnih legendi, odnosno izradom reprezentativnog kataloga stalne postavke.

Deo originalnog materijala planiranog za Postavku predstavio bi se u elektronskoj formi i bio bi dostupan organizovanim grupama i pojedincima prema ukazanoj potrebi i senzibilitetu posetilaca.

Do 2008. godine obrađene su istorijske osnove Stalne postavke autora akademika Slavka Gavrilovića i Vasilija Krestića, prof. dr Ranka Končara, muzejskog savetnika Bore Čekerinca i definisan je tematsko-ekspozicioni plan. Izrađeno je arhitektonsko-likovno rešenje postavke (autor arhitekta Vera Golubović) i pristupilo se delimičnoj konzervaciji muzejskog materijala u Muzeju Vojvodine, Narodnoj biblioteci Srbije, Muzeju Srema. Projekat je u etapama finansiran od Ministarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu.

Ponuđen pristup realizacije projekta Stalne istorijske postavke namenjen je svim uzrasnim i društvenim grupama. Prezentacija muzejskog materijala od posebnog istorijskog značaja, proverenih estetskih i drugih vrednosti, uz visok stepen dokumentarnosti i korišćenja savremenih muzeoloških dostignuća, učinila bi istorijsku postavku Muzeja Srema reprezentativnom, a ustanovi do kraja upotpunila smisao postojanja i rada i afirmisala njenu osnovnu ulogu, rekao je Bora Čekerinac.

Program Stalne istorijske postavke realizuje se u vojnograničarskom objektu, sa statusom spomenika kulture iz XVIII veka. Enterijer za postavku, uz neophodne građevinsko-zanatske radove manjeg obima, zadovoljava potrebe relativno dobrog izložbenog prostora.

BANAT

Kikinda - ostrva nade

Gordana Perunović Fijat

U Kikindi... znamo kako smo prošli na izborima, i to neće biti predmet analize u ovom tekstu. Javljamo samo da nismo izumrli kad smo čuli naš lokalni izborni rezultat. Još su ostala mesta svojevremeno nazvana "ostrvima nade", a tipičan primer za jedno takvo mesto je Centar za podršku ženama. Nalazi se u "strogom" centru grada - stan adaptiran u poslovni prostor, svakog časa neko dolazi, momci, devojke, odrasli ljudi raznih struka, stalno je neka akcija u toku, sluša se dobra muzika, volonter Fredrik Sletbak (Sletbakk) iz Norveške radi sa Kikinđanima, uskoro stiže još jedna devojka iz Norveške, dvoje aktivista CPŽ upravo je u Grčkoj, u jednoj tamošnjoj NVO u Larisi, još dvoje su u Norveškoj, jedan u Nemačkoj, različiti projekti se realizuju istovremeno, kompjuteri rade, mejlovi stižu, tamo se nešto štampa, tamo je u toku razgovor sa gostima, i atmosfera podseća na onu u redakcijama, što nije čudno, jer je direktorka i članica Ženske vlade, Marija Srdić - novinarka.

- Nemamo želju da budemo mala zatvorena grupa za okupljanje posvećenih - iako su neke NVO odabrale taj put, i to je u redu - nego nastojimo da pokažemo maksimalnu otvorenost za različita interesovanja i potrebe. Centar je osnovalo dvadesetak žena koje su se još 2000. godine bavile promocijom ženskih ljudskih prava, i konstituisanjem prvih mehanizama za ravnopravnost polova. Prvobitno je zamišljen kao jedan od programa Kancelarije za ravnopravnost polova, koja je osnovana u Skupštini opštine Kikinda. Sticajem okolnosti, promenom vlasti, i dolaskom snaga koje nemaju mnogo sluha za takve teme, opredelile smo se da Centar uspostavimo kao NVO koja radi u oblasti pripreme i afirmacije žena u javnom životu, a senzibilizacija mladih na rodne teme se pojavila kao neminovna posledica - kaže Marija Srdić za www.magazinvojvodina.com.

Za razliku od mnogih NVO koje žive od projekta do projekta, između histerije i panike zbog pitanja da li će donator još jednom pokazati razumevanje, i odobriti sredstva za još šest meseci, Centar za podršku ženama od osnivanja podržava Ministarstvo inostranih poslova Vlade Kraljevine Norveške. Centar, dakle (na zavist i očaj aktuelne vlasti), ima bazičnu i kontinuiranu finansijsku podršku, koja omogućava širok asortiman aktivnosti, uz po nešto novo svake godine. Akademija ženskog preduzetništva, jedan od projekata Centra, namenjena razvijanju preduzetničkog potencijala žena u tranziciji, prerasla je u međuvremenu u posebnu priču, osposobivši grupe žena iz oblasti severnog Banata da započnu ili ojačaju svoj privatni posao; od prošle godine, počeli su projekti iz oblasti afirmacije ženskog stvaralaštva, a od 2008., po prvi put, projekti iz oblasti suzbijanja trgovine ljudskim bićima.

- Veoma smo ponosni na činjenicu da broj korisnika i korisnica stalno raste, da smo postali prepoznatljivi u sredini u kojoj delujemo i da je na hiljade ljudi bilo uključeno u naše projekte. Funkcionišemo kao - jedno dobro ostrvo u okruženju u kome se NVO i danas proglašavaju za nepodobne, nepatriotske, izdajničke, one koje ugrožavaju nacionalni interes. Očekujem da NVO postanu deo društva i da njihove aktivnosti konačno podrži i država: prvo, da se donese nov zakon o NVO, a drugo, da se menja i stav države, njenih institucija i organa i ljudi u njima prema civilnom sektoru. Mi praktično sada radimo deo posla koji bi država mogla, a itekako bi i trebalo da radi - kaže Marija Srdić.

BAČKA

Ples za budućnost

Nataša Lončar

Svega nekoliko dana nakon skoro dvomesečne torture kakofonijom predizbornih aktivnosti, promocija, konvencija i performansa, u centru Novog Sada, 16. maja tačno u podne, katarzično su odjeknuli zvuci fanfara, a odmah zatim i prvi taktovi Štrausove operete "Slepi miš". Mada je u pitanju bila klasična muzika, mnogi su, već naviknuti i istrenirani, u prvi mah pomislili da je u pitanju još jedno okupljanje mitingaško-štrajkačkog tipa. Međutim, scena sa Trga slobode, koji je bio preplavljen mladićima i devojkama u narandžastim i crnim majicama, sa belim kišobranima i pištaljkama, demantovala je i relaksirala predizborno i postizborno traumatizovane prolaznike. Iako opterećeni školskim obavezama, pismenim zadacima i pripremama za maturske ispite, novosadski maturanti rado su se odazvali pozivu organizatora da već druge godine zaredom, zajedno sa vršnjacima iz cele Evrope, učestvuju u sada već poznatoj međunarodnoj manifestaciji sinhronizovanog plesa "Ples sa Evropom - maturantska parada".

Ova manifestacija mladosti i igre licencirana je pre sedam godina u Sloveniji, ali se ubrzo proširila i na druge zemlje, prvo regiona, a zatim i cele Evrope. Autor projekta je slovenački učitelj plesa i vođa plesne škole "Urška" Tomaž Ambrož, a cilj manifestacije jeste da se obori Ginisov rekord u sinhronizovanom plesu kvadrila. Iza ovog šestominutnog programa stoji jedna vrlo ozbiljna procedura i ogroman posao za organizatore, ali i za maturante. Glavna koordinatorka projekta i mentorka novosadskih maturanata ove godine, kao i prethodne, bila je Dubravka Demić-Jovanović iz plesnog studija "D dance", koja je zajedno sa svojim saradnicima pripremala učesnike maturantske parade. Organizatori moraju da prikupe posebnu dokumentaciju koju zatim šalju za Ljubljanu, gde se skupljaju dokumenti iz svih zemalja i svih gradova, a zatim se iz Ljubljane šalju u London na verifikaciju. Ukoliko se potvrdi da su svi maturanti plesali isti ples, da su bili jednako obučeni, da je sve precizno tajmingovano, dakle, ukoliko se potvrdi da su svi ti strogo postavljeni uslovi kompletno ispunjeni i, naravno, da je povećan broj učesnika u odnosu na prethodnu godinu, onda se smatra da je Ginisov rekord oboren.

- Prošle godine obaranja rekorda nije bilo zbog manjka 200 učesnika, svega 200, a bilo ih je ukupno 26 958. Sam Novi Sad je u odnosu na prethodnu godinu povećao svoje učešće za čitavih 14 puta. Plesalo je ukupno 1433 maturanta i ja to smatram velikim uspehom, jer je to trećina maturanata Novog Sada. U Novom Sadu je konačno bilo lepo, dirljivo i vrlo uzbudljivo za nas organizatore i učesnike, s obzirom na to da smo prošle godine imali svega 92 maturanta - kaže Dubravka Demić-Jovanović za www.magazinvojvodina.com.

Osim maturanata iz Novog Sada, ove godine su učestvovali i maturanti iz drugih vojvođanskih gradova - Kikinde, Sente, Apatina, Srbobrana, Pančeva, Zrenjanina, a Dubravka Demić-Jovanović posebno je ponosna na srbobranske maturante jer je od njih 57, koliko ih ukupno ima, plesalo 54 učenika. Takođe, ona ističe i izvanrednu saradnju sa mnogim novosadskim školama, pre svega sa Gimnazijom ''Isidora Sekulić'' od koje su dobili i prostor za pripreme, ali i veliku podršku čitavom projektu. Dubravka Demić-Jovanović kaže da su mnogi direktori i profesori pokazali oduševljenje i spremnost da se iz šture nastave ode i u malo drugačije edukativne prostore ali, nažalost, bilo je i onih koji su pokazali ravnodušnost, čak i otpor celoj priči.

U svakom slučaju, organizatori planiraju da vrlo brzo krenu u animiranje što većeg broja škola i gradova Vojvodine za paradu sledeće godine.

-Ples sa vršnjacima iz cele Evrope neponovljiva je uspomena na završetak srednjoškolskog obrazovanja. Bez uobičajene patetike koja prati te dane, bez stresa oko maturskih ispita, čitava jedna generacija se trudi da dođe do zajedničkog cilja, svesna da samo tako i može ostvariti cilj - zajedno sa drugima - kaže Dubravka Demić-Jovanović.

Makar po nekima taj cilj u ovom slučaju bio banalan, svakako je činjenica da su naši maturanti pokazali želju za nekim lepšim i pozitivnijim stvarima, za lepim manirima i kulturom, kao i spremnost za evropski život.

• 
• 
•