U SUSRET PRVENSTVU EVROPE U FUDBALU

Bubamara bez kolevke, orlovi u fotelji

Predrag Novković

Kada se 7. juna zakotrlja bubamara na Sent Jakob parku u Bazelu počeće još jedan praznik za sve prijatelje sporta, a posebno kralja sportova fudbala. Ovim rečima bi, verovatno, Milojko Pantić najavio otvaranje Evropskog prvenstva u "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu". I koliko god to zvučalo kao odvratna fraza ocvalog fudbalskog komentatora - zapravo nije daleko od istine.

U Evropi se odavno igra najbolji fudbal na svetu, uprkos nastojanjima Južnoamerikanaca da preotmu taj primat i sve većoj ekspanziji fudbala u Africi. Najkonkretniji dokaz je to što upravo najbolji igrači sa ta dva kontinenta dolaze "na privremeni rad" u Evropu i igraju u gotovo svim evropskim državama, od najboljih prvenstava pa do kukuruz-liga poput naše. U takvom okruženju, već više od jedne decenije, publika u "petici" (Engleska, Nemačka, Španija, Italija, Francuska) gleda iz nedelje u nedelju odličan fudbal, a utisak o vrhunskom kvalitetu dodatno je pojačan Ligom šampiona i svim marketinškim pomagalima koje prate to veliko evropsko takmičenje. Kada se iz svih tih uglova sagleda evropski fudbal, jasno je zbog čega je, naravno uz World Cup, prvenstvo Evrope jedan od najvažnijih događaja u svetskoj fudbalskoj familiji.

BEZ KOLEVKE

Ovogodišnje prvenstvo protiče u znaku izjednačenog kvaliteta i izostanku Engleza. Škvadra iz "kolevke fudbala" dobila je po nosu jesenas od Hrvata nasred Vemblija i od tog poraza im još bride i nos i uši. Mnogi tvrde da Prvenstvo Evrope bez Engleza nije ono pravo, i to, paradoksalno, u sezoni u kojoj su njihovi klubovi bili najdominantniji u Ligi šampiona, ali, sami su krivi. Valjda će ih Kapelo dovesti u red.

Prateći ovlaš kladioničarske tipove prethodnih dana video sam da su favoriti manje-više očekivani - Italija, Španija, Holandija i Fancuska, uz tradicionalno neugodne Nemce, veoma opasne Portugalce i standardno jake Čehe. Ostalim repkama, među kojima su i komšije Hrvati ne daju se velike šanse za trofej, iako je Grčka pre četiri godine dokazala da "danas svi igraju fudbal i da više nema lakih protivnika" (copyright by: Milan Živadinović Živa). Grci će u skoro istom sastavu igrati i na ovom prvenstvu, ali im poznavaoci opet ne daju prevelike šanse. Prosto, stariji su za četiri godine i taktika im je provaljena, iako je stari lisac Oto Rehagel sigurno opet nešto lukavo smislio. Možda ih ipak ne treba tako lako otpisivati, prosto jer su, iako su zvanični šampioni i oni morali da igraju kvalifikacije i na kraju su bili prvi u grupi u kojoj su bili još Turci, Norvežani, Bosanci i Mađari. Molim lepo.

Lično, najviše bih voleo da kup podignu Hrvati. Jednostavno, Slaven Bilić je nesumnjivo najveća faca od svih selektora na svetu, potpuno van svih klišea i pravila koja važe za kouča bilo kojeg tima. Ono što bi Smorinjo u svom šatro ležernom stilu hteo da bude, al mu ne ide, to je Slaven od glave do pete, sa sve minđušom, Rej bankama i kravatom. Pritom je suočen sa istim problemom koji imaju srpski selektori poslednjih par decenija: ima u ekipi tipove koji igraju u najboljim evropskim ligama za veliku lovu, ali je, za razliku od naših velikih znalaca, uspeo da im smiri ego i sklopi ih u ozbiljnu ekipu koja trči svih 90 minuta, ne igra "alibi" igru dugim loptama na centarfora, već svakim dodavanjem tačno zna šta je cilj akcije. Ljudi se jesenas već plasirali na šampionat, ali su bez frke izašli na Vembli i ponizili Engleze kao niko nikad. Pokušavao sam da zamislim nas u toj situaciji, bilo kad, za 50 godina ako treba, ali nisam uspeo. Šteta za Eduarda, da je on u timu Hrvati bili bi viđeni u polufinalu, ovako, ko zna. Lopta je okrugla.

FAVORITI I NAJSLABIJE KARIKE

Od gore navedenih favorita, Italijani opet imaju dobar tim, neznačajno drugačiji od onog koji je pre dve godine uzeo svetsku titulu. Igraće tvrdo i na rezultat, u napadu imaju "gol mašinu" Luku Tonija i uvek su opasni. Niko ih ne voli, zbog stila igre i ponašanja na terenu, ali, njih baš zabole. Postali su svetski šampioni takvim načinom igre i kapa dole. Špancima bi ovo prvenstvo moglo da ostane u lepom sećanju. Imaju jedan od najboljih napadačkih tandema, Tores & Vilja, jaku odbranu i ozbiljan vezni red i mogu svakome da daju gol više. S obzirom na to da se na ovom prvenstvu očekuje dominacija napadačkog fudbala, "crvena furija" se može nadati visokom plasmanu. Holandezi, predvođeni još jednim velikim likom, Markom van Bastenom, takođe spadaju u krug najozbiljnijih pretendenata. Holandski kouč se rešio nekolicine zvezdica koje su mu stvarale lošu atmosferu i nisu se uklapale u postavku, ostavio je samo one najpotrebnije, Van der Sara, Van Bronhorsta i Van Nisterloja i prepustio organizaciju igre Snajderu i Van der Vartu. Holanđani igraju brzo i široko i ako ništa drugo, biće lepo gledati njihove tekme.

Francuzi su u sred smene generacija, Anri, Vijera, Makalele i Turam su na zalasku i sve su već osvajali u karijeri, ali ne kriju da bi želeli da se trofejom oproste od "dresa sa državnim grbom". Uz novo čudo od deteta Karema Benzemu i fenomenalnog Riberija to je još uvek ekipa za svako poštovanje. Tu su još Portugalci koje predvode Kristijano Ronaldo i Nani, to sve govori; Česi bez Nedveda i Rosickog ali sa veoma kompaktnom ekipom (finalisti pre četiri godine) i Nemci sa nešto tanjom odbranom, ali sa Balakom i Kloseom napred, što je više nego dovoljno.

Najslabija karika ovogodišnjeg šampionata su Švajcarska i Austrija, čiji bi navijači, da ne grešim dušu, da nisu domaćini, gledali utakmice sa šampionata u istoj pozi kao fanovi fudbala u Srbiji - iz fotelje.

ORLOVI TAMO NE LETE

I kad već spomenuh našu tužnu zemlju i još tužniju reprezentaciju, setih se naslova iz novina od pre neki dan, koji je sve lepo opisao. "Orlovi tamo ne lete". Baš tako. Ne znam ko ih je i s kojim pravom ikada nazvao "Orlovima" - "Babe" bi bio neuporedivo prikladniji termin. Odavno ih niko ne može sprečiti da u najboljim godinama odu i igraju fudbal u najboljim evropskim igrama, za dobru kintu. Upoznali su Evropu i kvalitet života tamo pre svih drugih iz ove zemlje, mnogi od nas to nikada neće ni videti. Ali, kad dođu da igraju za repku, kao da nikad nisu napustili Srbijicu. Sitno-kaluđerski, do noge, bez cilja, gađaj Žigića u glavu pa šta bude.

Odvratan fudbal igramo, i nismo zaslužili da igramo ne samo na ovom, već ni na jednom velikom takmičenju dok to ne promenimo. Ali, ko zna. Evo prepošteni Dragan Marković Palma je uveo svoju Jagodinu u Prvu ligu. A lepo čovek reče da Evropa nema alternativu...

• 
• 
•