VOJVOĐANSKA TOLERANCIJA

Paralelni životi

Žužana Serenčeš

Pozove li se telefonski broj Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine u novosadskoj Banovini, otpozdraviće uobičajeno na dva jezika. Prirodno, normalno, očekivano, izuzetno, retko ili u zaboravu u višejezičnoj Vojvodini?

Sve bi to moglo i bez znaka pitanja.

U prvim minutima zbrajanja pokrajinskog izbornog trijumfa Liste za evropsku Vojvodinu, jasno je po reakcijama potpredsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića, da je i sam iznenađen apsolutnom pobedom. I pored toga, svestan da mogu i sami da formiraju vlast, odmah poručuje da im to nije namera. "Nama nije cilj da preglasavamo i nadglasavamo naše tradicionalne koalicione partnere i želimo da formiramo zajedničku većinu i sa strankama iz Mađarske koalicije i onima iz Koalicije zajedno za Vojvodinu i to su naši potencijalni budući partneri" - najavio je Pajtić.

Dobro, formiranje vladajuće većine uvek je, naravno, motivisano političkim razlozima. Ali zašto je to ipak bilo i tako "vojvođanski"? Ne jednom je, uostalom, i sam pokrajinski sekretar za manjine Tamaš Korhec voleo da na dosadašnju zajedničku vlast demokrata, Saveza vojvođanskih Mađara i ligaša gleda kao na dobru poruku i "mustru". Koalicije u kojoj je jedna srbijanska, građanska i jedna od najvećih partija, druga kao stranka najveće nacionalne manjine i treća kao izrazito regionalna, vojvođanska. Korhec je to nazivao aktivnom tolerancijom, budući da pretpostavlja podelu vlasti ne samo na stranačkom, već i multikulturnom principu i koja toleranciju ne podrazumeva kao nužno zlo i trpljenje drugog koalicionog partnera, već mogućnost i razumevanja i prihvatanja vrednosti drugih. I teško da bi mogla da se ospori stabilizirajuća poruka tako shvaćene vlasti, još manje tolerancije kao "gledanja tuđim očima".

Uz priču o tradicionalno isticanoj vrednosti Vojvodine kao multietničkoj, multijezičkoj i multikonfesionalnoj ide i najava da će u Bačkoj Topoli biti formiran Evroregionalni centar tolerancije, uz već postojeći letnji kamp tolerancije za mlade iz podunavskih zemalja i Vojvodine. Bačka Palanka će biti glavni grad Evrope za toleranciju - kaže promoter te ideje i dosadašnji potpredsednik vojvođanske skupštine Šandor Egereši. Jer, šta drugo Vojvodina može nuditi Evropi, ako ne ovu svoju multietničnost, jer to su evropske vrednosti, to je evropski duh - navodi Egereši.

Uz optimističniju sliku o stanju stvari sa vojvođanskom tolerancijom ide i pozivanje pokrajinskih funkcionera na istraživanje o tome kako se doživljavaju pojedine nacionalne zajednice među građanima Vojvodine. Prema tim navodima, sa stanovišta poželjnosti suseda, 97 odsto građana Vojvodine izjašnjava se da bi im sused srpske nacionalnosti bio poželjan, 93 odsto kaže da je Mađar poželjan sused, 91,8 odsto Slovaka vidi kao poželjnog suseda...a najmanje ih se tako izjasnilo u odnosu na Rome, ali je i taj pokazatelj gotovo 78 odsto - izneo je Bojan Pajtić, argumentujući da su to i u evropskim okvirima respektabilni rezultati koji govore u prilog tome da se Vojvodina po pitanju međunacionalne trpeljivosti nalazi na visokom nivou.

STEREOTIP, ILI NE

Da li su, onda, ovako umirujući podaci o bezmalo komšijskoj "idili" dovoljni za uverenje da je ta čarobna vojvođanska formula multietničnosti i tolerancije, koju političari tako često pominju, dovoljna da radi "sama od sebe", naslanjajući se na zaista najbolju, ali već gotovo i zaboravljenu tradiciju ovog područja po kojoj je znanje i nekog komšijskog jezika jednostavno bilo podrazumevajuće, kao stvar dobrog kućnog vaspitanja?

Na dilemu da li, tragom čestih upozorenja da su danas mladi manje tolerantni prema drugosti od starijih, tvrdnja o netolerantnoj omladini predstavlja stereotip ili ne, pokrajinski sekretar Korhec odvraća konstatacijom da je izvesno da stvari sa tolerancijom stoje bolje nego što su sociolozi mislili, te da je posebno istraživanje koje je o tome sprovedeno prošle godine među četiri hiljade đaka, u okviru projekta Izvršnog veća Vojvodine "Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini", pokazalo da "mladi nisu toliko oštećeni". Naravno, posvedočio je i on, iskazalo se da itekako ima izraženog nacionalizma, ali i da ogromna većina pripadnika mlade generacije prihvata multikulturnu realnost, da se druži sa pripadnicima drugih zajednica i da je većina neutralna, ili pozitivno orijentisana ka druženju sa drugima. Taj vojvođanski projekat afirmacije tolerancije, inače, sprovodi se već tri godine, a sa idejom da je ishodište predrasuda, nepoverenja i netolerancije u nedovoljnom poznavanju kulture, istorije, jezika i tradicije onih drugih, u okviru njega se organizuju različiti sportski "kupovi tolenacije", kvizovi znanja o tome koliko se mladi međusobno poznaju, izložbe. Pokrajinski zvaničnici sa zadovoljstvom iznose da je kroz te različite podprojekte afirmacije raznolikosti dosad prošlo preko sto hiljada školske dece.

Ne dovodeći u pitanje korist od bilo koje akcije koja pospešuje uzajamnu radoznalost i međusobno približavanje, ne sme se, ipak, zaboraviti činjenica da je pokretanje tog projekta vojvođanske vlade posledica snažnog talasa međuetničkih incidenata koji je zapljusnuo Vojvodinu 2004. godine i da je on na obalu ipak izbacio informaciju o dubljim zbivanjima u društvu. A tu već, onda, na dnevni red moraju stići i ozbiljnija pitanja od onih takmičarskih za školsku omladinu: šta je sa osnovnim društvenim resursima u pogledu svakodnevne afirmacije raznolikosti?

DVOJNA SVEST

Otuda Pavel Domonji, predsednik novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava i kaže da sa tolerancijom sada i ovde postoje veliki problemi. Prema njegovim rečima, oni su elementarne prirode, budući da su svi resursi tolerancije u srbijanskom društvu ugroženi i dobro ruinirani, počev od porodice, preko medija, do škole, do preovlađujuće političke kulture koja ne podržava tu vrstu političkih ideala i vrednosti. Dodaje i kako ne treba zaboraviti da su pripadnici današnje mlade generacije rasli i socijalizovali se u vreme u kome je dominiralo nasilje i govor mržnje, u potpuno brutalnim okolnostima. "Zapravo, najveći problem je što mladi smatraju da je tolerancija problem drugih. Mi smo imali priliku da to vidimo po vojvođanskim školama, to je naše iskustvo, a postoji čak i empirijska potvrda za to da mladi ljudi, kao, uostalom, i većina stanovnika ove zemlje, problem tolerancije doživljava kao problem onog drugog, dakle, onog koji je drugačiji i različit od nas" - kaže Domonji.

Na upitanost u kojoj meri je, onda, taj česti poklič o vojvođanskoj toleranciji kao evropskom uzoru odraz stvarnog života i kohezije u Vojvodini, a koliko paralelnog života, direktor Centra za razvoj civilnog društva Vladimir Ilić najpre će podsetiti kako je poslednjih godina, izvesno, opao broj etničkih incidenata, kao što raste broj incidenata na verskoj osnovi. On konstatuje i kako je smanjen broj incidenata na etničkoj osnovi, nsumnjivo, barem delom, posledica i ponašanja organa uprave, i to pre svega posledica ponašanja pokrajinskih organa uprave.

"Sa druge strane, tamo gde su najstabilniji međuetnički odnosi, a to je severna trećina Vojvodine, sa najvećim udelom pripadnika nacionalnih zajednica, tamo ima - najviše paralelnog života, a ne međusobnog kontaktiranja, niti zajedničkog života. A, južne dve trećine Vojvodine, a mislim na južnobački okrug, na oba južnobanatska okruga i na Srem, postoji rizik, s obzirom na promene na političkom planu na nivou države, da dođe do - neću da kažem incidenata - da dođe do više hazardnih situacija u etnički mešovitim mestima. Pomišljam na veća mesta kao što su Stara Pazova ili Debeljača, ili na manja mesta kao što je recimo Lug u opštini Beočin" - kaže Vladimir Ilić.

ETNIČKE DISKOTEKE

Istraživanje Centra za razvoj civilnog društva pokazalo je i da je u krajevima gde su pripadnici nacionalnih zajednica u većini na lokalnoj ravni, kao što su recimo Kanjiža, Senta, ili gde žive u većem broju, recimoTemerinu, uočena potpuna podvojenost omladine po etničkom principu, da se žive "paralelni životi" i da postoje etnički odvojene diskoteke i kafići. Kada je reč o slovačkoj nacionalnoj manjini, takođe je uočena podvojenost. O tome se, međutim, u javnosti malo i retko govori. Prilično nezapaženo prošle su nedavno i reči predsednika Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Šandora Pala na jednom skupu o interkulturnom dijalogu, da se "mađarska zajednica u Vojvodini psihosociološki odvojila od Jugoslavije i srpske nacije tokom devedesetih godina, da se nije približila ni državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije". Ona je sve bliža Budimpešti i ideji nacionalne integracije Mađara u Karpatskom basenu bez promene granica i može se reći da se mađarska zajednica u Vojvodini nalazi u nekoj vrsti procepa, dvojne svesti, i da pokazuje znake strukturne neprilagođenosti, sa neutvrđenom strategijom za 21 vek - ocenjuje Pal.

Izostanak ozbiljnijeg društvenog dijaloga o fenomenu "paralelnih života" teško da mogu nadomestiti kampanje za toleranciju, kao što i probleme tolerancije koja nije svedena na puku nediskriminaciju drugosti - mogu da rešavaju samo društveni podsistemi, obrazovni, kulturni, informativni, politički...

Sećate li se one kampanje tolerancije nekadašnjeg ministarstva za manjine, sa onim sjajnim TV-spotovima sa kravicama - pita Pavel Domonji i veruje da ona nije uspela jer se ljudima dopala. Jer su je apsolvirali na nivou estetike.

• 
• 
•