PETAR TEOFILOVIĆ, POKRAJINSKI OMBUDSMAN
Napredak, strah i trusno područje
Branka Dragović Savić
Tokom 2003. i 2004. godine u Vojvodini smo imali veliki broj međunacionalnih incidenata. Od tada, broj takvih ispada je u opadanju. Stanje je danas bolje, ali treba stalno biti na oprezu i reagovati brzo i efikasno, jer je to oblast gde vrlo lako može da dođe do eskalacije konflikata
Pokrajinski ombudsman Petar Teofilović izjavio je da tokom aktuelne izborne kampanje u Vojvodini, za razliku od prethodnih godina, nije bilo gotovo nikakvih incidenata koji su bili etnički motivisani. U intervjuu za internet-portal "Magazin Vojvodina", zaštitnik prava građana u Vojvodini naveo je da je međunacionalnih incidenata u Vojvodini bilo početkom godine, uoči izborne kampanje, a koji su bili "neka vrsta reakcije na proglašenje nezavisnosti Kosova".
Takođe, ukazao je da su tokom prethodnih nekoliko godina takvi ispadi bili brojniji, te da je čak bilo i nekoliko neonacističkih i klerofašističkih incidenata, zbog čega su prošle godine u Novom Sadu održane i antifašističke demonstracije.
- Nije bilo dovoljne energične reakcije nadležnih državnih organa kad su se ti incidenti dešavali, pa je bio opšti utisak da je to nešto što nije štetno i što je dozvoljeno - ukazao je Teofilović.
On je istakao da, bez obzira ko je na vlasti i na bilo kom nivou, zaštita ljudskih prava predstavlja obavezu države, jer je to garantovano samim Ustavom.
Da li kancelarija ombudsmana dobija pritužbe građana vezane za međunacionalne incidente i kršenja manjinskih i ljudskih prava, ili pak za njih saznajete na drugačiji način?
30 GODINA ĆE NOVOSAĐANI ČEKATI DA DOBIJU NOVE LIČNE KARTE: Petar Teofilović
- Najčešće nam se građani obraćaju u situacijama kad ne dobijaju dokumentaciju na svom maternjem jeziku, iako postoji zakonska obaveza za to. Drugi razlog zbog kojeg nam se obraćaju je sporost i dugotrajnost postupaka u nekim slučajevima. A što se tiče međunacionalnih incidenata, mi nismo imali ni jednu individualnu predstavku pokrajinskom ombudsmanu, već smo sve postupke vodili po službenoj dužnosti. Bilo ih je nekoliko od početka godine i uglavnom su vezani za proglašenje nezavisnosti Kosova, nakon čega su u većem broju mesta u Vojvodini zabeleženi napadi i razbijanje izloga na objektima pekara čiji su vlasnici Albanci. U Somboru je bio slučaj deljenja besplatnog hleba ispred pekara čiji su vlasnici Albanci. Bio je i jedan fizički napad na mladića mađarske nacionalnosti u Subotici. I to su slučajevi koje smo mi tretirali po službenoj dužnosti, a povod je bio izveštavanje medija o tim događajima, jer je to bio način na koji smo za njih saznavali.
NASILJE U PORODICI
Kakve su mogućnosti delovanja pokrajinskog ombudsmana kad je reč o problemu nasilja u porodici i u kojoj meri je taj problem zastupljen u Vojvodini?
- Pre četiri godine nasilje u porodici nije ni bila tema kojom se društvo bavilo, jer nije smatrano štetnom pojavom na koju treba adekvatno reagovati, tako da je, nažalost, najveći broj slučajeva nasilja u porodici ostajao potpuno nepoznat i bez reakcije vlasti. Do javnosti su stizali samo oni najdrastičniji slučajevi kad bi već došlo do težih povreda ili čak ubistava. Tokom nekoliko poslednjih godina pokrajinski ombudsman, ali i niz drugih institucija učinili su mnogo da se podigne svest javnosti o tom problemu da to nije privatna stvar i da žrtve nasilja imaju pravo na zaštitu koju je država dužna da im pruži. Tako je u međuvremenu i republičkim krivičnim zakonom uvedeno krivično delo nasilje u porodici. Mi krajem svake godine prikupljamo podatke od policije, centara za socijalni rad i školskih ustanova o takvim pojavama kako bi se stekao uvid o realnim razmerama ovog problema u Vojvodini. I iz tih podataka se vidi da, za razliku od pre samo tri godine kad se najčešće dobijao odgovor da takvog nasilja uopšte nema, sada imamo situaciju da se tokom jedne godine beleži i preko hiljadu registrovanih slučajeva nasilja u porodici po opštini! Čini mi se da je i u Vojvodini dostignut viši nivo svesti o tom problemu. Tokom proteklih nekoliko godina otvoreno je nekoliko sigurnih kuća za žrtve nasilja, a planira se otvaranje još nekoliko takvih objekata, i verujem da će se za nekoliko godina moći govoriti o mnogo kvalitetnijem sistemu zaštite žrtava nasilja u porodici u našoj pokrajini.
ROMI IZLOŽENI STALNOJ DISKRIMINACIJI
Kad je reč o romskoj populaciji, postoje li pritužbe u tom pogledu, s obzirom da se o kršenju ljudskih i manjinskih prava te populacije manje izveštava i u medijima, a da se u svakodnevnom životu dešavaju mnogo češće nego kad je reč o ostalim manjinskim zajednicama?
- Nesporno je da je romska populacija izložena gotovo stalnoj diskriminaciji na različite načine, od toga da nekad bivaju isterivani iz nekih objekata, ili im se ne želi pružiti neka usluga, do diskriminacije romske dece u vezi sa upisom u škole ili pak pri zapošljavanju pripadnika ove manjine. Mi smo, međutim, dobijali vrlo mali broj individualnih predstavki u tom pogledu i zato su naše aktivnosti usmerene na realizaciju određenih projekata koji bi, između ostalog, trebalo da utiču na stvaranje jednakih ili barem nešto boljih uslova za obrazovanje romske dece, za zapošljavanje i za dobijanje određenih dokumenata. Znači, više smo bili usmereni na to da se sistemski, odnosno donošenjem nekih propisa, ili uvođenjem određenih mera poboljša položaj romske populacije.
Da li je bilo pomaka u poboljšanju kvaliteta zaštite manjinskih i ljudskih prava u Vojvodini od stupanja na dužnost pokrajinskog ombudsmana pre četiri godine?
- Bilo je značajnih pomaka u tom pogledu. Tokom 2003. i 2004. godine u Vojvodini smo imali znatno veći broj međunacionalnih incidenata. Od tada broj takvih ispada je u opadanju. U tom smislu, stanje je danas bolje, ali treba stalno biti na oprezu i reagovati brzo i efikasno, jer je to oblast gde vrlo lako može da dođe do eskalacije konflikata. S druge strane, posebno za Vojvodinu može da se kaže da je preduzeto niz mera, kako u donošenju određenih propisa, tako i konkretnim aktivnostima pojedinih sekretarijata Izvršnog veća. Tu, pre svega, mislim na sekretarijate za upravu, propise i nacionalne manjine, kao i za obrazovanje, potom i na sekretarijat koji se bavi ravnopravnošću polova. Uspostavljeni su izvesni standardi i kriterijumi, a pojedini propisi koji su doneti na nivou Vojvodine u sve većoj meri se primenjuju. Međutim, mislim da najveći problem leži u nepostojanju adekvatne regulative na republičkom nivou, jer već nekoliko godina se čeka zakon o izboru nacionalnih saveta. I zbog toga je otvoreno pitanje rada postojećih nacionalnih saveta, koji praktično deluju u pravnom vakuumu.
GAŽENJE DOSTOJANSTVA GRAĐANA
Posebnu pažnju javnosti izazvala je kritika pokrajinskog ombudsmana na račun organa unutarašnjih poslova zbog redova ispred šalter službe novosadskog SUP-a za izdavanje ličnih karata. Očekujete li konkretne efekte i reakciju drugih institucija?
- Nadam se da će naša preporuka imati mnogo veći efekat nego što je imao naš prošlogodišnji apel zbog sličnih problema prilikom izdavanja novih zdravstvenih knjižica, jer su na stotine i hiljade ljudi provodili dane u redovima na temperaturama iznad 35 stepeni. Kad je reč o ličnim kartama i drugim dokumentima koje izdaju šalterske službe Minstarstva unutrašnjih poslova, ovo što se događa u Novom Sadu izlazi iz svih okvira dostojanstvenog odnosa prema građanima. Organi uprave imaju, ne samo ovlašćenje da nešto zahtevaju od građana, nego i određene obaveze prema njima, jer se ti organi finasiraju kroz poreze i doprinose koje građani plaćaju. Pretpostavljam da ovde imamo slučaj privremenog povećanja obima posla, ali ako u Novom Sadu ovim tempom može da se uradi svega 40-ak ličnih karata za jedan dan, znači da je potrebno 30-ak godina da sadašnja populacija u gradu dobije lične karte. Zato smo predložili da se otvori još nekoliko mesta u gradu gde bi građani mogli da predaju zahtev za izdavanje ličnih dokumenata. I po informacijama koje smo potom dobili, otvorena su još tri takva mesta. To će doprineti da se donekle smanji gužva, ali je i to nedovoljno s obzirom na broj stanovnika Novog Sada. Jer, tu se ne radi samo o povredi prava građana na dostojanstveno postupanje, nego su građani bez lične karte onemogućeni da obavljaju niz poslova i ostvare niz prava i obaveza.
