Komšijska sela i varoši
Veselin Lazić
"Komšiluk i komšije su neizbežna stvarnost kao i sve druge prirodne datosti poput kiše i gromova, nepogoda i berićeta, čas su od koristi, čas nanose štete, mogu biti blagotvorni, ravnodušni, a bogami i prava napast". Bilo bi nam bolje kada bismo poštovali pravilo: "Ne treba drugima činiti ono što ne bi voleli da drugi čine nama". Bela Duranci, vojvođanski lirski esejist.
Đalinčani neće i kad 'oće
Selo Đala je, na tromeđi tri države: Mađarske, Rumunije i Jugoslavije. Kroz bašče im granica ide, a šverceri nisu, osim kad moraju, a kanda moraju često.
Baca i Braca, komšije prve, našle se u avtobusu za Novi Kneževac pa divane o svemu i svačemu. Započnu divan kako je Đala poznata po Đalincima - irošima i naučenjacima koji su po celom svetu rasuti, ako se u obzir uzme Krstur, Novi Sad i Beograd.
- Baca će kasti: "Znaš ti Braca da je naš Đalinac, najveći istoričar na svetu?
- Pravo da ti kažem to prvi put čujem.
- Pa on najbolje poznaje Srbe i Krvate. Pokušo da ji miri al' ne vredi. Kad je najgušće bilo pušćali ga na televiziju, al' u poslednje vreme nema ga. Možda je čovek bolestan il' se televizija pokvarila?
Avtobus sam što nije stigao u Novi Kneževac, a Braca će u poverenju kasti Baci:
- Znaš šta je novo?
- Ne znam.
- Zahvaljujući našem zetonji, jedan krak brze pruge proći će pored Đale, a Krstur će za obići za pet kilometeri.
- Znaš Braca, to valja i ne valja. Valja, jer će brza pruga zaobići Krstur, a ne valja jer će nam vozovi gaziti guske i, ne daj Bože, decu.
- Eto ti sada, ti bi 'teo i ne bi 'teo, a naš zetonja se tolko uprego da ta čuvena brza pruga prođe pored našeg sela. Velik je to čovek. Bio je i predsednik Vlade. Sve je činio za Vojvodinu. Znajući da Lale nisu baš čuvarne, pristane da svi novci idu direk u Beograd.
Kazivač: Pera iz Đera
Kulpinčani metle prodaju
Bački Petrovac, Kulpin, Silbaš i Gložan proizvode nadaleko poznati sirak (cirak) metlaš. A kako i ne bi kad je to dugogodišnja tradicija ovih sela. A tu je i Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje u ataru petrovačkom. Ako se ovome doda svetsko ime sirkarstva - dr Janoš Berenji, koji se i ludajama bavi, onda će petrovački kraj i dalje ostati šampion Evrope, u sirkarstvu.
Kulpinčani rade u "Kooperativi" - fabrici metli u Bačkom Petrovcu i metlari Miše Dovičina u Kulpinu. Otuda, Kulpinčani su vrsni proizvođači "cirka" i metli. I ručno znaju metle praviti.
U Kulpinu su bila dva vrsna metlara - Jano i Paljo, koji su i kod kuće pravili metle. Jedne nedelje izneli oni metle na Najlon pijacu u Novom Sadu. I Janove i Paljove metle bile su kvalitetne, ali ih je Jano začas prodao, jer su bile jeftinije. Paljo iznerviran, roba ne ide, priđe Janu pa ga upita: "Dobro, dobri moj Jano, kako ti možeš prodavati metle jeftinije kad sam ja cirak ukrao? - Da, dobri moj Paljo, ali ja sam ukrao i cirak i drške."
Kazivač: Katica Beljanski, Stapar
Prvi put čoveka vidim
Braćala (Žabaljac) ode u bircuz na jednu rakiju, jedan fraklić. Pijucka Braćala, kad evo ti Števe, pa onako s vrata: "Bog te Žarkov, ti sediš u bircuzu, piješ rakiju, a komšija Baca ti kod kuće sa ženom".
- Šta kažeš?
- Idi kući pa ćeš videti.
- Ne diraj fraklić, sad ću se ja vratiti.
Ode Braćala kući. Na prstima se kroz kong došunja do lebrnja prozora. Stavi dlan iznad očiju da mu svetlost ne smeta kad gledi unutra.
Nije prošlo ni deset minuta, kad evo ti Braćala u bircuzu. Sedne, popi jedan gutljaj rakije, pa će kasti:
- Ej, Števo, ti kažeš komšija Baca, a ja čoveka prvi put vidim.
Kazivač: Sava Vujkov
("Komšija, pa Bog", PČESA '96.)
