Neću da pričam ni o biračkim spiskovima, RIK-ovima, GIK-ovima, i ostaloj bratiji…..neću ni o biračima, ni o tome kako se godinama samo svi posmatramo popreko, virimo iza onih paravana na naših biračkim mestima, pokušavajući da ulovimo prvog komšiju da zaokružuje ono što se ne sme. Ili što treba, to već nije jasno.

 A tek onaj sprej, što nam špricaju na prst, pa ga posle ni aceton ne skida, tek o njemu neću da pričam. O crvenim hemijskim olovkama, vezanim običnim kanapom za poštanske pakete. Prebrojavanje listića…..to su sve tabu teme.

Neću pričati ni o tome , kako čim otvorim novine, bilo koje,sa prvih stranica na mene nasrnu prosto naslovi, jednako bombastični  kao i crna hronika, koju sam dosad obilazila u širokom luku. Nikako ne  mogu da pričam ni o broju obolelih od raka u Vojvodini, ni o  broju žena koje godisnje izvrše abortus  u Srbiji. Niti o tome kako je u poslednjih 20 godina samo na jednoj određenoj deonici puta poginuo ceo jedan grad veličine Rume. Niti o  pronađenoj vakcini protiv raka grlića materice, koja je spomenuta u celih pet redova, negde  na strani prekoputa sportske strane.Neka trideset treća fudbalska podliga neke Sever lige dobije više redova nego ova vakcina. Neću ni o tome.

Neću ni o tome kako me ubi u pojam Grand parada, i kako me rođeno dete oduševljava kad priđe TV-u da ga gasi.Niti o tome, kako je lako danas biti cool-samo ići golog stomaka, prazne glave, sa mini vokmenom u ušima i tipkati poruku na  novoj  Nokii.Ni o tome kako  potpisuju peticiju za ukidanje viza, i skoro se potuku iste večeri uz turbo folk hitove. Ne smem o tome da pričam, opet ću se iznervirati.

Pa o čemu ću onda?

O policama i fiokama.

Nisam prolupala.

Baš o policama i fiokama. Onim finim , čistim policama, na koje slažemo velike i male fotografije, u različitim ukrasnim ramovima, odlikovanja, medalje, suvenire sa letovanja. O svim onim dragim stvarima, koje želimo uvek, u svakom momentu da vidimo, jer nam znače i popravljaju nam raspoloženje. Pošto naravno, uvek dolaze nove uspomene, neke od njih, nužno odlažemo u fioke,ali ne predaleko od nas. Negde da su tu , uvek dostupne, spremne da nam s eosmehnu čim otvorimo te fioke.

U čemu je trik?

U tome što te police u Srbiji su već odavno pune prašine. Na njima stoje stare fotografije, od kojih većina nas okreće glavu. Nije ih baš prijatno gledati. Ali su se nekako zacementirale na tim policama, i ne mrdaju. Preteći posmatraju, kuju nove planove, likuju zbog svoje nadmoći. A prašina pada li pada. A oni kao da rastu i jačaju od te prašine.

Fioke se u Srbiji više i ne otvaraju. Možda , nalik Pandorinoj kutiji, izlete neke još gore aveti od onih koje nas posmatraju sa tih polica. A možda, samo možda odnekud iskrsne i neka Nada, Vera, Ljubav, Prijateljstvo, Razumevanje, Tolerancija. Rizik je naravno prevelik. I zbog toga, jer nam je dosta rizikovanja, jer biramo uvek manje zlo, ni ne otvaramo te fioke. I zato odavno na našim policama nema imenovanih: nade, vere, ljubavi , prjateljstva, razumevanja. Tolerancija se ranije provukla, ali pošto je od fioka do polica dugačak put, na nikako da stigne. Stalno je sapliću.

Šta ja to hoću?

Da konačno, bez mane i straha( kao u junačkim pesmama), očistim te police od prašine. Da zasijaju ramovi tih fotografija novim sjajem. Da mi zamirišu dunje i jorgovani,razvesele šarene bočice. Da konačno-progledam i nasmejem se, onako od srca.da te stare fotografije konačno arhiviram, i stavim u fioke.zaključam. I ključ stavim na sigurno mesto.

Onda ću mirno spavati.

            I hod će mi biti uspravan.

I otvoriću taj krug, i krenuti u –Sutra.  

  Istoriju prvo pišu pobednici, a tek nakon nekih 50ak godina, kad nestanu svi oni koji su aktivno učestvovali u nekim događajima se može objektivno pisati o tim događajima. Pa kako onda istina mora toliko da čeka, znači li to da pobednici kad pišu tu istoriju-lažu? Preuveličavanjem svoje uloge ili umanjivanjem zasluga svojih prethodnika?

No desi se da istina usledi i nakon , na sreću, nešto kraćeg roka. Možda nekih 100 ili manje dana.Kad se konstatuje da su shodno pozitivnom pravu prethodnici činili velike greške.Slučajno ili namerno, nebitno je. To je onda jedna istina protiv istine prethodnika. To je već posao za odgovarajuće državne organe.Iste oni koji su i pre otkrivanja ove nove istine rekli da su prethodnici sjajno poslovali i bili čestiti etc ljudi. Sad treba da skoče, narodski rečeno, smai sebi u stomak. I da počnu da primenjuju isto to pravo koje nisu.

E sad. Gde je kvaka? U tome što istina u našoj zemlji sve češće ima predznak “ideološka”. I Laski je govorio da država putem prava štiti one vrednosti na kojima počiva. No mi imamo isto pravo, dakle, akcenat je bio na istim vrednostima i 2006. godine i sada, a već koju-treću vladu?Kad zaista počinje istina a prestaje ideologija?Istina-ovog puta ne moja, vaša, ili ne znam čija, već zajednička. Kao što bi uostalom i budućnost trebala da nam bude-zajednička…

Moja ćerka svakog leta ide u jedan muzički kamp u Češkoj koji je pre četiri godine otkrila draga prijateljica i posvećeni roditelj, pa smo poslale naše dve princeze i eto od tada svakog leta. Problem, međutim, kad imate dva deteta između kojih je tek par godina razlike, jeste što oni u određenom uzrastu ne žele da idu na ista mesta i dele isto društvo (nadam se da se to kasnije menja), te svoja draga mesta ljubomorno čuvaju kao isključivo svoja. Savremeno demokratsko-liberalno roditeljstvo nalaže da se dečje želje uvažavaju i poštuju ponekad i preko granica sopstvenih mogućnosti.

Tako je mlađe (muško) dete bilo uskraćeno za posete i boravak u češkom kampu, a kako je odrastalo i posmatralo sestru kako se uzbuđeno priprema svakog leta za odlazak, održava kontakt sa društvom tokom godine i živi celu godinu od uspomena iz kampa, tražilo i ono svoje mesto pod nekim kamperskim suncem.

Da ne dužim, roditeljski očaj što su kampovi skupi i daleki za pionire prekinut je ove godine stvaranjem i otvaranjem KompKampa.

KompKamp je projekat grupe entuzijasta, ljubitelja dece i kompjutera, a pod dirigentskom palicom i na inicijativu gospođe Rade, novosadske mame koja (takođe) nije znala gde da pošalje sina na letovanje, a koji je uz to imao i uslov da se ne odvoji od kompjutera (još jedna “zloupotreba” demokratsko-liberalnog roditeljskog stava da se uvažavaju želje i potrebe naslednika).

Osim što su vojvođanski Sekretarijat za obrazovanje i poneki sponzor prepoznali sjajnu ideju, KompKamp će se pokazati kao klica sasvim novog i drugačijeg odnosa prema deci i roditeljima koju treba brižno i pažljivo zalivati i negovati da poraste i proširi se diljem drage nam domovine. Evo i zašto:

Kad smo muž i ja doveli tri beogradska derana (ukljucujuci i ovog naseg), prvo što me je zapanjilo je neizmerna količina topline, osmeha i dobrodošlice kojom smo dočekani ispred škole u Erdeviku, gde se kamp održava. Brzina kojom su nas “poterali” kući, nestrpljivi da se što pre druže sa našom decom i da ih nečemu nauče, ostavila me je bez teksta. Kako se deca provode shvatila sam kad me je moje mlađe dete s početka ove priče drugog dana pozvalo telefonom i saopštilo da, iako kamp ima sedam smena preko leta, on ne mora svih sedam da ide, može da napravi pauzu dok je sa nama na moru dve nedelje! Tokom našeg odmora je iskukao da ga pošaljemo još jednu smenu u koju smo bezglavo jurili s mora da se stigne na punjene paprike gospođe Vesne koja ih “fantastično kuva”! E-mailom smo obavešteni kad da dođemo po decu, mladi novopečeni programer ni jednom telefon nije okrenuo. Nije imao vremena. Ni potrebe, očigledno.  

Osim što su učili da malo drugačije i korisnije provode vreme za kompjuterom, klinci su se, po sopstvenom svedočenju, super družili, igrali, plivali, takmičili u raznim kamperskim igrama, ujedno radili sve što i svi njihovi vršnjaci u kampovima svuda u svetu. Na poslednjem mestu, ali roditeljima ne manje važna, je činjenica da nedelju dana boravka u kampu košta isto ili manje nego rekreativna nastava ili bilo koja druga slična varijanta slanja deteta mlađeg od 15 godina van grada.

Ko ne veruje kako je bilo - neka poseti www.kompkamp.net. Srećni klinci na slikama i videu su pravi, nije prevara, jedan od njih je i moj.

Po rečima Gorana Jovića novoizabranog predsednika Opštine Stara Pazova, inače inicijatora PAZOVAČKOG KULTURNOG LETA  (koje je prvi put organizovano pre 4 godine) i ovog avgusta na Trgu Zorana Đinđića će biti pripremljen raznovrstan, ali kvalitetan program. Kako je 30.jula na konferenciji za štampu Jović rekao, vladajuća garnitura je tokom predizborne kampanje obećala da će gradu i opštini vratiti dugo negovani kulturni sjaj i gostoprimstvo svim eminentnim muzičarima.

Aleksander Bako novi VD direktor Centra za kulturu Stara Pazova je objasnio da je PAZOVAČKO KULTURNO LETO ove godine koncipirano tako da zadovolji sve ukuse, ponudivši raznovrsnost, ali i kvalitet, te se nada da će ovim letnjim programima privući ispred otvorene scene brojne gledaoce, ne samo iz grada već i šire okoline – od Beograda do Novog Sada.

 Program PAZOVAČKOG KULTURNOG LETA:

Subota 02.08. -21.00h – Koncert Tijane Dapčević

Nedelja 03.08. – 20.00h – Juke Box Hit: Veče latino muzike

Petak 08.08. – 20.00h – ŠOU DUŠKA DUGOUŠKA dečja predstava

Petak 08.08. – 20.00h – Koncert slovačke folk grupe „Pazovskí kacúri“

Subota 09.08. – 21.00h – NOVOSADSKI BRASS ORKESTAR

Nedelja 10.08. – 20.00h – JUKE BOX HIT: Veče rock muzike

Ponedeljak 11.08. – 21.00h – Veče folklora –Francuska + Bugarska

Petak 15.08. – 20.00h – ALA SU TO GRDNE MUKE dečja predstava

Petak 15.08. – 21.00h – AZRA REAL TRIBUTE BEND

Subota 16.08. – 21.00h – Koncert rock grupe VAN GOGH

Nedelja 17.08. – 20.00h – JUKE BOX HIT: Veče starogradske muzike

Petak 22.08. – 20.00h – IZVOR ŽIVOTA dečja predstava

Petak 22.08. – 21.00h – BELTANGO – Veče argentinskog tanga

Subota 23.08. – 21.00h - Biseri narodne muzike – pevaju: Izvorinka Milošević, Gordana Stojićević i drugi

Nedelja – 24.08. - 20.00h - JUKE BOX HIT: Veče zabavne muzike

Utorak 26.08. – 21.00h – CARNE CRUDA (California, USA)  U caffe Liverpool – Samba/ Latino bend – bend koji nastupa ove godine na BEER FEST-u

Petak 29.08. – 20.00h – AU, ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA dečja predstava

Petak 29.08. – 21.00h – CIGANSKI KABARE – dramska predstava, u glavnoj ulozi Ljilja Stepanović

Subota 30.08. – 21.00h – THE BEST BEAT The Beatles Real Tribute Band

Nedelja 31.08. – 21.00h – Koncert Zvonka Bogdana

U petak 22.avgusta na otvorenom prostoru staropazovačkog trga Zorana Đinđića biće izložene skulpture akademskih slikara Mire Brtka, Jana Stupavskog i Marjana Karavle.

Svi programski sadržaji će biti održani na letnjoj pozornici centralnog staropazovačkog trga. U slučaju kiše biće preseljeni u pozorišnu salu.

ONda su došli rvači , sad nisam sigurna da li su na Avali ili na Foxu, jer jednostavno nemam naviku da pratim te nove  programe sa republičkom frekvencijom.Verna sam B92, RTV, Panoniji i odskora Ultri, kao kablovskom kanalu koji pušta crtane sa malom dozom agresije ili bez nje.NO ta Ultra mi je upravo povod za ovaj post.

Sinoć u pola 9 uveče, počinje nova epizoda crtane serije Alien Racers.Ćerka, mesto da češlja lutke, buntovnik protiv klišea kao njena mama, se prosto zalepila za tu nakaradnu seriju , sa izobličenim kompjuterski napravljenim likovima.Već me je ubeđivala pre nedelju dana da u toj trci je “zastupljen samo po jedan predstavnik svake galaktičke rase”, “da bez obzira ko od njih pobedi, bitno je što se svi iako različiti slažu i svi opet zajedno žive bez svađa”, i da ” trkači u svojim boksovima za trku, kao neki tamo ljudi u Novom Sadu, svi različiti a svaki radi isto i svi isto pričaju”.E pa sinoc je bilo finale indoktrinacije dece.

U boks jednog od trkača, neposredno pred samu trku dolazi ministar inostranih poslova jedne planete, koji vrši i funkciju predsednika neke intergalaktičke asocijacije(?!!).Iako je zabranjeno bilo kakvo mešanje jer to je grubo kršenje Pravila igre,taj ministar hapsi jednog od učesnika te trke.Naime, on je jedini živi predstavnik svoje rase, koja je, citiram, počinila strašne zločine protiv svih ostalih rasa u galaksiji, uništila ne znam koliko planeta, itd.Pošto više nema živih drugih takvih bića, on hapsi njega, i kaze da će mu se suditi” pred intergalaktičkim tribunalom za ratne zločine koje je njegova rasa počinila i da će nakon pravične osude biti upućen na izdržavanje kazne”.Onda se jedan drugi lik usprotivi ovakvom hapšenju, jer, citiram, ” ne može se hapsiti lice samo zato što je jedini živi predstavnik svoje rase koja je činila te ratne zločine i ne može on da snosi krivicu za one ratne zločine koje su počinili drugi u njegovo ime , a u čemu on nije učestvovao”.Ja se-zblanuh.Scena se nastavlja dalje, gde ministar hapsi onog prvog lika, pozivajuci se na ” viši autoritet zadovoljenja pravde i kažnavanja zločinaca”, i na to što je on predstavnik sada ne svoje države, koja je inače najviše propatila, već je predstavnik te intergalaktičke asocijacije. Lepo mu stave lisice, tj nešto što je ličilo na lisice, jer taj lik je bio neka mešavina ogromnog pauka i još nečega što ne mogu da definišem i kreću da ga citiram, “sprovode ka mestu gde će mu biti suđeno nakon izručenja”. Gleda to ćerka, i onako total mirna, kao uzgred priupita,” Mama  a jel će i njega da odvedu u Hag?”.”O čemu ti pričaš?”-da mi je neko merio pritisak u tim minutima, bio bi sigurno oko 200. Sad sam ja isključila TV, jer su mene -zabolele uši od toga šta se sve servira deci kroz crtane koji trebaju da budu razbibriga a ne opterećujući faktor.NO i pored toga, sam krajičkom uva koje mi je bridelo, čula sledeće, da je ” taj ipak pobegao da bi učestvovao u trci, i da je ministar raspisao nagradu za svakog ko ga uhvati ili pomogne u njegovom hvatanju, u cilju privođenja pravdi….”……

Da rezimiram.Likovi su nakazni, iako su ne sumnjam remek delo kompjuterske animacije.Radnja je ok, ali je sadržaj ipak primereniji starijima.Džaba je ćerka objašnjavala da je “poenta da dobro uvek pobedi zlo i da svi srećno žive ceo život”.Moj nemir je izazvala retorika u ovom crtanom filmu, potpuno neprimerena ni deci a vala ni starijima.Čak ni naši političari ne umeju takvom retorikom da se koriste.
Šta mislite ovome? Ili ja samo prekomerno paničim?

Šta se sve desilo u Novom Sadu od početka ove godine?Poginulo je 8 mladih, u požaru koji je izazvao njihov vršnjak.Više mi nije ni bitna njegova motivacija, da li je bio ljut, pod dejstvom alkohola, ljubomoran…došlo je do strašne tragedije.A mladi su bili u jednom od brojnih kafića u samom srcu grada.Gde bi kao trebali da su bili najzaštićeniji.Ili možda ne?Tih dana je poginuo još jedan mladić, na raskrsnici kod Lutrije, i danima sam se ježila prolazeći pored buketa cveća okačenih na saobraćajni znak na samoj raskrsnici.I iste noći, čini mi se , kad se desila tragedija u kafiću, poginuo je još jedan mladić, u strašnom udesu blizu Novog sada.Tih nedelju dana su mi bili najteži na Univerzitetu, gde radim, jer od ponedeljka pa cele nedelje su svi fakulteti imali istaknute crne zastave.Žalili smo tu decu, tih petoro mladih, članova naše akademske zajednice, vesnika naše bolje i svetlije budućnosti.Žalili smo naravno i za ostalim stradalima.Nisam ih znala, ali i danas mi je teško što ih nema.I znam, da je njihovim porodicama još teže, i svima onima koji su ih znali.

Usledili su nestanci nekoliko mladih.Tek mesecima kasnije je otkriven tragičan kraj, u svakom od tih slučajeva.Taj bol, tu tugu, niko ne može zamisliti, dok nažalost sam kroz to ne prođe.I to je tuga koja nikad ne prestaje, već je samo vremenom, čini se sve dublja.

Sredinom marta je grupa omladinskih nevladinih organizacija pod neformalnim nazivom Inicijativa mladih za Novi Sad, okupljena u cilju izrade Lokalnog akcionog plana za mlade, poslala jedan apel za bezbednost mladih u gradu, javnosti i relevantnim organima.Saopštenje, u kojem su ukazali na alarmantnu bezbednosnu  situaciju posebno za mlade u Novom Sadu , kao i na to  da obrasci nasilja i nasilnog rešavanja sukoba postaju dominantni i da nešto treba tim povodom učiniti, podržalo je više od 30 tih omladinskih NVO, sve studentske organizacije, Studentski parlament Univerziteta, student prorektor, i podmlaci skoro svih političkih partija u gradu.Ne želim da spominjem ko se nije pridružio tom apelu, sve do dana održavanja zvanične pres konferencije.Sami će se prepoznati.Valjda nisu smatrali da je i njihova omladina u opasnosti.

Pred samu Novu godinu troje mladih učesnika Velikog brata su poginuli.Vožnja neprilagođena uslovima puta.Šta god da je njih nema.

Grupa navijača je pretukla na smrt mladića, koji je podlegao povredama.

četvročlana porodica poginula u stravičnom udesu, zbog magle.

U požaru u lagumima Tvrđave poginuli majka i dete.

pronađen leš starice u poodmakloj fazi raspada.Niko nije ni znao da tu neko živi.

Konstantno traje akcija adaptacije i proširenja prostora u Dečjoj sigurnoj kući, a razmišlja se o otvaranju još jedne Ženske sigurne kuće.

Dača u teškom stanju.

Grana se odlomila i usmrtila jednu devojku u Exit kampu, druga devojka sa teškim povredama glave je još u životnoj opasnosti, a još jedan momak ima teške povrede grudnog koša.

Dr Zoran Đermanov, načelnik Urgentnog centra, je silom prilika postao poslednjih meseci najslikanija osoba u vestima iz Novog Sada.Nijedan političar, niti ijedna njihova aktivnost, čak ni ovi famozni pregovori sa SPsom koji liče na sve samo ne na politički korektne odnose, ne mogu mu uzeti tu crnu ” popularnost”.Već sam počela da se potajno molim, čim vidim da počinju vesti, da se dr Đermanov ne pojavi.Sjajan je čovek, ali ne volim da ga vidim.Jer to onda znači da je još neko u teškom stanju, povređen ili umro.

KOliko smo sigurni u Novom Sadu?

Inicijativa mladih za Novi Sad će se verovatno ponovo obratiti javnosti.Iskreno s enadam upravo zbog tih maldih, da će ova vlast nešto učiniti, sem što će primiti k znanju.I da će više pažnje posvetiti preventivi ,a ne post factum oglašavnju i kažnjavanju krivaca za nemar usled kog su izgubljeni životi mladih.

Na sednicama SO Stara Pazova, održanim istog dana 10.jula 2008. izabrano je novo opštinsko rukovodstvo sastavljeno od koalicije ZES, DSS i GG „PREPOROD“ tako da je SRS, koja je zajedno sa SPS, nakon predašnje vlasti, otišla u opoziciju. Za predsednika SO Stara Pazova izabran je Miloš Crnomarković (DSS), za zamenika predsednika Srđan Stanković (G17+) a za sekretara SO Nevenka Čmelik (GG „Preporod“).

Goran Jović funkcioner DS je postao, nakon izbora, predsednik Opštine Stara Pazova a koji će ujedno vršiti i funkciju predsednika  Opštinskog veća sastavljenog od 9 članova proreformske orijentacije. Njegov zamenik će biti  Goran Vranješ biznismen i predstavnik GG „Preporod“.

Goran Jović novoizabrani predsednik Opštine Stara Pazova, inače veoma ambiciozan mladi čovek i dugogodišnji borac za demokratiju čije je sposobnosti iskazao kao predsednik IO DS, a naročito kao dugogodišnji čelnik grada Stare Pazove (u vreme kada je Stara Pazova bila opozocioni grad radikalskoj opštinskoj vlasti u protekle nepune 4 godine) nakon izbora za predsednika je obećao: „ Ja sam uveren da ćemo već od sutra krenuti svom snagom kako bi se Opština Stara Pazova u najkraćem  mogućem roku  vratila u red najrazvijenijih opština u Srbiji. Građani ove opštine su to svojim znanjem i iskustvom zaslužili i to će tako i biti“.

Na naše pitanje da li će se u najskorije vreme sastati sa predsednicima susednih opština  Inđije i Pećinaca koji su takođe i njegove stranačke kolege, gospodin Goran Jović odgovara: „ Kako da ne! Mi smo sa Goranom Ješićem predsednikom Opštine Inđija često sarađivali, mada mi demokrate u Opštini Stara Pazova nismo bili na vlasti. Iz Opštine Inđija možemo mnogo toga lepog i korisnog da iskoristimo. U svakom slučaju ne treba da izmišljamo „toplu vodu“ tamo gde već funkcioniošu i opštinska uprava i javna preduzeća  na jednom savremenom nivou. Mi ćemo koristiti njihova pozitivna iskustva. I naravno u mnogo čemu ćemo sarađivati u reševanju brojnih regionalnih problema“.

Opštinu Stara Pazova  čeka  usvajanje Prostornog plana do 2025. godine (što do sada nije bilo urađeno i što je kočilo razvoj ove sredine od strateškog značaja za privredni razvoj Srbije i regiona). Koalicionim sporazmom sa DSS koja insisistira da pored gradova Stare Pazove i Nove Pazove i gradsko područje Novi Banovci ima isplanirane industrijske zone,  očekuje se daleko brži privredni razvoj ove strateški važne  teritorijalne celine između velegrada Beograda i Novog Sada. Takođe u saradnji sa GG „Preporod“ koja okuplja uglavnom menadžere i preduzetnike očekuje se veće razumavenje lokalne samouprave sa kreatorima privrednog razvoja.

Saradnjom opština Stara Pazova, Inđija i Pećinci  trebalo bi da se konačno reše nagomilani komunalni problemi: snabdevanje pijaćom vodom, regionalna kanalizacija, reciklaža otpada i sekundarnih sirovina, zaštita priobalja Dunava, a s tim u vezi i razvijanje ekološke svesti, čime bi se u mnogome doprinelo stvaranju imidža žitelja gradova i naselja koja predstavljaju ulaznu kapiju iz pravca Evrope ka najvećem balkanskom velegradu – Beogradu.

Mesec i po traje postizborna kampanja.I mislim da su spekulacije o sastavu nove vlade , ali one ozbiljne spekulacije, pocele vec prve izborne noci.Eh, da sam od tada pocela da brojim…..CAk ni ona , kako mi se cinilo, veoma jasna polarizacija birackog tela i domace politicke elite(tj.ako je imamo) je svoje jasne konture gubila sve vise, koketiranjem SPSa sa oba bloka.Nejasna politicka stanovista vodecih aktera, pregrsti poslednjih vesti iz pouzdanih izvora, vodile su ka neizdrzivoj erupciji konfuzije i bunta i poslusnih glasaca i tradicionalnih apstinenata.
Sastavljanje vlade je zvanicno u ponedeljak.Tj za one koji bez tezih posledica prezive maratonska zasedanja republicke skupstine.
Posle toga cu, kao ona macka sa pocetka pricice, polegnuti po dirkama klavira i rukom naizmenicno udarati dve tri dirke.jer, to i jeste slika nase umorne politicke i drustvene scene….

             Polazim na posao, autom, Ulica Hilandarska široka 4 metra a jednu stranu su okupirali taksisti kao parking  i stvarni parking sa druge strane. Tu oni manevrIšu, zauzimaju bolje pozicije, druže se, ćaskaju… Policija je, kao, intervenisla nekoliko puta ali moj berber kaže da su polovina njih penzinisani policajci a druga polovina- zna se..            

Kancelarija : 

            Pošto sam prebrodio prethodnu prepreku i ostali haos u kome se pokazivač pravca tzv. žmigavac daje vrlo retko i po pravilu da se objavi činjenica a ne namera promene smera, i gde moji novosađani  kreću kao pogrebna povorka pa kad prođe tri-četiri vozila je uspeh za jednu smenu svetla na semaforu ,stižem na posao. Tu je već koleginica Teodora a češće kolega Miloš zaglavio ulaz. Samo na pet minuta!

            Popijem kafu na brzinu bacim pogled na novine i vidim naslov ” Đoković pokorio Rim”. Iz teksta saznajem da je pobedio na turniru. U istim novinama kasnije  saznajem da je : ” Jelena odbranila Rim” takođe na teniskom turniru.

Sud :

            Rasprave  kasne u nedogled. Niko ne  izlazi da se izvini i kaže kada će nas prozvati. Napokon ulazimo u sudnicu. Na vratima piše : ” Pre početka rasprave tražiti kopiju zapisnika , taksa se plaća”. Kažem dobar dan i molim kopiju zapisnika a službenica ko iz topa : ” A taksa”! Povremeno popizdim i pitam je da li njoj u prodavnici traže pare unapred za kilo hleba ?, ali to više ne prolazi. Dapače, sudija me upozorava da sam nepristojan. Ista osoba koja me je ostavila pred vratima da čekam 45 minuta dok se pila kafa i tako čitav život.

            Kafana :

            Na putu ka kancelariji svratim na piće. Sa konobaricom sam imao permanentni sukob. Ja mislim da je puštala Cecu čim me vidi kroz izlog. Sada pušta Olivera.  Malo svađe ,malo komplimenata a uvek bakšiš.

            Klijenti :

            Zovu  non- stop i postavljaju relativno logična pitanja na koja ja nemam odgovor :

” Kada će naš spor biti okončan “, ” Kakav će ishod biti”, ” Koliko ću dobiti ” itd. i kada im pošteno kažem da ne znam ,onda mi jedan stari klijent iz Kovilja kaže : ” A što si okačio tablu ?”.

             Ručak :

            Vozim u tzv. saobraćajnom kolapsu. Kolona stoji ko zna zašto i dokle. Obično trube oni otpozadi. Ubrzavaju stvar. Jedan pored mene menja sve trake i domišljato se probija a usput jebe majku svima, hoće da se ucuri. Veliki krst mu se njiše na retrovizoru i ja mu kažem bi se od njega mogla očekivati tolerancija i praštanje. Zgranuto pita : Zašto pa mu ja pokazujem na simvol vere a on me pita sta sam ja i kada je čuo da sam agnostik otera me u onu stvar.

            Komunkacija ?

            Mirjana šalje sms da je stigla u Kazablanku odgovaram : A ja u Rumenku”

            Informisanje :

            Ručam i uključujem tv vesti u 15 h. Javni evropski servis funkcioniše  tako da gubim apetit. Konačno vremenska prognoza. Oni proroci u Delfima su bila gola naiva : relativno vedro i oblačno sa mogućim promenama pa i ponegde i povremeno sa padavinama praćenim vetrom, inače stabilno… Po ko zna koji put zaključujem da je bolje pogledati kroz prozor nego u ekran.

            Mama :

            Svratim da je vidim i donesem dnevne narudžbine. Kaže da joj je dosta života.

            Bridž :

            Moj partner ( mlađi godinu dana od mog sina ) kome sam prošle nedelje zapretio da više neću sesti za sto sa njim ako bude žvakao čačkalicu sada žvaće kašikicu koja se dobija uz espreso i šeretski se smeška.

            Spavanje :

            Stižem kući i pred vratima moje garaže parkiran auto Drugog mesta nema. Lomim se da mu ostavim vizit kartu, da ga zagradim, da mu izbušim gume… Konačno mu polomom brisače i parkiram dve ulice dalje. Sutradan održim kućni savet i pitam decu : Da li sam normalan ?- kažu da jesam ali da su prilike takve, ćerka ( profesor filozofije) predlaže da na vrata od garaže stavimo znak zabranjeno parkiranje a budući zet (profesor biologije ) da nađemo komšiju i istamburamo.

            Noć :

            Oko tri sata dvoje pijanih komšija ( muž i žena ) sedaju na moja ulazna vrata i vode zanimljivu raspravu. Sudaram se sa Filipom, u dnevnoj sobi, koji grabi metalni žarač. Ja ga sprečavam. On im viče da se nose a ona u međuvremenu stojeći zaspi !