Jedan sasvim slucajan susret Jasmine-Mine Gradinac sa slikama koje izazivaju paznju, daju toplinu svojim koloritom i bude pozitivnu energiju koja nam nikada nije na odmet, bio je dovoljan da Mina Sevo iz Sombora nadje svoj put ka izlasku iz anonimnosti.  Njena igra boja i mastovitost, koju prenosi na svoje slike, zasluzuju ipak vise od prijateljskog divljenja.

Lepo i dobro uvek nekako nadju pravi put. Zato prvu samostalnu izlozbu slika MIne Sevo organizuju STRADA Novi Sad i IZBA, u utorak, 15. septembra, u 20 casova u prostorijama kafe-galerije IZBA, Zeleznicka 4 (u dvoristu) u Novom Sadu.

Zeleno klatno je kultura, edukacija, ekologija i na kraju, ali kao početak svega - lepa igra u kojoj uživaju kako akteri tako i publika. Do sada  se ova priča klatila u društvu nekoliko hiljada mališana po Vojvodini a u junu je, zahvaljujući Gradu Novom Sadu kao pokrovitelju i konditorskoj kuci JAFFA Crvenka, kao velikom slatkom prijatelju koji je nagradio decu za trud, gostovala u tri škole u okolini Novog Sada, u Sremskoj Kamenici, Futogu i Rumenki. U junu,  pred kraj školske godine, slučajno tih dana kada se obeležavao Dan zaštite životne sredine, a možda bas i namerno.

Zeleno klatno je poučna i lepa priča. Zato klatno nećemo zaustavljati.

Jasmina Gradinac

Kako je otvarajući izlozbu rekla Nataša Milićević Dobromirov, geografska mapa Dobrilinog vida prikazuje mikrokosmos – grandiozne  mrvice stvarnosti i skrivene svetove.

 Svako ko je zakoračio u taj sofisticirani lavirint Dobriline igre bio je pomalo zatečen u očekivanju pukog odraza stvarnosti koji, između ostalog, nudi jedna fotografija i iskreno bio dirnut onim sto je doživeo. Uz predivne zvuke akustične gitare Marka Malivuka kao dobrodošlice na ovo posebno druženje.

Dobrila Martinov radi u Matici srpskoj a fotografijom se bavi poslednjih nekoliko godina. Član je FKVSV. Do sada je imala šest samostalnih izložbi i nekoliko osvojenih nagrada. Sedma po redu samostalna izložba, a prva u Somboru, nametnula se sama po sebi, da zajedno sa Dobrilom uživamo i tragamo za lepotom

Jasmina Gradinac

Da li ste ikad igrali šah?

Ili barem gledali neku partiju šaha?

Premda ako ste samo bili pasivni posmatrač, niste mogli da osetite tu strepnju neposrednog učešća, taj adrenalin koji vam podiže nivo koncentracije sa svakim povučenim potezom protivnika…to je jedina igra u kojoj crno ne znači nužno i loše, i gde čak i pion, najmanja i najmanje vredan figura, uvek sklona žrtvovanju može spasiti i samog Kralja ili Kraljicu.

Ne možete osetiti ni taj talas kombinacija i različitih matematičkih, logičkih i drugih proračuna koji vam prolaze kroz glavu, ni taj osećaj moći kad vidite da protivnik postupa upravo po jednom ood vasih unapred razradjenih scenarija…kako nestrpljivo žuri u svoju propast, u zamku koju ste mu pripremili… i kako ruši Kralja,na suprotnom kraju table, u znak predaje moćnijem i dovitljivijem ….

Na šta sve ovo podseća?Na svakodnevnu političku igru.Kad je viđenje šaha iz perspektive politike u pitanju, preporučujem čitanje kultnih romana Ketrin Nevil, Osmica i Vatra. Prepoznatljivi obrasci ponašanja i delovanja. Vidite koliko je nekad u stvari teško biti Veliki čovek, i koliko je teško žrtvovati pione, iako deluje da se takvi pioni veoma lako svakodnevno puštaju niz vodu…Vidite kako s egenracijski smenjuju političari, kao jučerašnji pioni postaju Skakači, a usled smrti ili bolesti Kralja, postaju -kalifi umesto kalifa.Ili..šefovi stranaka..predsednici država…premijeri…..itd

LIči na običan život.

Liči na suštinu samog sveta.

Koje sve uloge igrate u vašim životima? Primera radi, porodica mi je jos pre 15 godina dodelila ulogu Kraljice, zbog održavanja kontakata sa svim članovima mnogobrojne porodice, rasutim po celom svetu. Velika je odgovrnost biti zajednički imenitelj ljudima koji se nikad sreli nisu, a povezni su međusobno krvnim vezama. Ne kažem da se ta funkcija može obavljati bez grešaka. No tu je sjajni Lovac, moja majka koja uspeva da zaštiti bar jednu liniju napada na mene. Prijatelji, onih nespornih petoro ljudi koje imam, čine grupu od još jednog Lovca, dva Skakača, i dva Topa.

Pioni nikako nisu beznačajni u ovoj životnoj igri, jer koliko ih sam šah posmatra kao zamenljive, toliko ih životne okolnosti čine neophodnima.To su svi oni o kojima Kraljica brine, na ovaj ili onaj način.
što se tiče posla, mislim da sam tu u poziciji Lovca.Spremna da zaštitim bar jednu liniju napada na svoje Kraljeve.Jer ima ih…i neretko se te linije napada poklapaju….

Kad je emotivni životu pitanju, mislim da smo svi tu Pioni. Pioni života, sudbine, drugih emotivno moćnijih ljudi. No ne znači da tu ima neke razlike. Rekoh da smo svi u emocijama pioni tih snažnih osećaja ljubavi i mržnje, jedina razlika je u tome što će neki pioni opstati do kraja igre,a neki će poginuti, biti žrtvovani ranije..neki će možda biti i spašeni,a li to je malo verovatno, jer kad pion ispadne sa table, može ga vratiti samo žrtva drugog piona…a zna se, pioni se žrtvuju samo za jače figure, nikad međusobno….

Koju Igru igrate?

Koja ste figura?

Neću da pričam ni o biračkim spiskovima, RIK-ovima, GIK-ovima, i ostaloj bratiji…..neću ni o biračima, ni o tome kako se godinama samo svi posmatramo popreko, virimo iza onih paravana na naših biračkim mestima, pokušavajući da ulovimo prvog komšiju da zaokružuje ono što se ne sme. Ili što treba, to već nije jasno.

 A tek onaj sprej, što nam špricaju na prst, pa ga posle ni aceton ne skida, tek o njemu neću da pričam. O crvenim hemijskim olovkama, vezanim običnim kanapom za poštanske pakete. Prebrojavanje listića…..to su sve tabu teme.

Neću pričati ni o tome , kako čim otvorim novine, bilo koje,sa prvih stranica na mene nasrnu prosto naslovi, jednako bombastični  kao i crna hronika, koju sam dosad obilazila u širokom luku. Nikako ne  mogu da pričam ni o broju obolelih od raka u Vojvodini, ni o  broju žena koje godisnje izvrše abortus  u Srbiji. Niti o tome kako je u poslednjih 20 godina samo na jednoj određenoj deonici puta poginuo ceo jedan grad veličine Rume. Niti o  pronađenoj vakcini protiv raka grlića materice, koja je spomenuta u celih pet redova, negde  na strani prekoputa sportske strane.Neka trideset treća fudbalska podliga neke Sever lige dobije više redova nego ova vakcina. Neću ni o tome.

Neću ni o tome kako me ubi u pojam Grand parada, i kako me rođeno dete oduševljava kad priđe TV-u da ga gasi.Niti o tome, kako je lako danas biti cool-samo ići golog stomaka, prazne glave, sa mini vokmenom u ušima i tipkati poruku na  novoj  Nokii.Ni o tome kako  potpisuju peticiju za ukidanje viza, i skoro se potuku iste večeri uz turbo folk hitove. Ne smem o tome da pričam, opet ću se iznervirati.

Pa o čemu ću onda?

O policama i fiokama.

Nisam prolupala.

Baš o policama i fiokama. Onim finim , čistim policama, na koje slažemo velike i male fotografije, u različitim ukrasnim ramovima, odlikovanja, medalje, suvenire sa letovanja. O svim onim dragim stvarima, koje želimo uvek, u svakom momentu da vidimo, jer nam znače i popravljaju nam raspoloženje. Pošto naravno, uvek dolaze nove uspomene, neke od njih, nužno odlažemo u fioke,ali ne predaleko od nas. Negde da su tu , uvek dostupne, spremne da nam s eosmehnu čim otvorimo te fioke.

U čemu je trik?

U tome što te police u Srbiji su već odavno pune prašine. Na njima stoje stare fotografije, od kojih većina nas okreće glavu. Nije ih baš prijatno gledati. Ali su se nekako zacementirale na tim policama, i ne mrdaju. Preteći posmatraju, kuju nove planove, likuju zbog svoje nadmoći. A prašina pada li pada. A oni kao da rastu i jačaju od te prašine.

Fioke se u Srbiji više i ne otvaraju. Možda , nalik Pandorinoj kutiji, izlete neke još gore aveti od onih koje nas posmatraju sa tih polica. A možda, samo možda odnekud iskrsne i neka Nada, Vera, Ljubav, Prijateljstvo, Razumevanje, Tolerancija. Rizik je naravno prevelik. I zbog toga, jer nam je dosta rizikovanja, jer biramo uvek manje zlo, ni ne otvaramo te fioke. I zato odavno na našim policama nema imenovanih: nade, vere, ljubavi , prjateljstva, razumevanja. Tolerancija se ranije provukla, ali pošto je od fioka do polica dugačak put, na nikako da stigne. Stalno je sapliću.

Šta ja to hoću?

Da konačno, bez mane i straha( kao u junačkim pesmama), očistim te police od prašine. Da zasijaju ramovi tih fotografija novim sjajem. Da mi zamirišu dunje i jorgovani,razvesele šarene bočice. Da konačno-progledam i nasmejem se, onako od srca.da te stare fotografije konačno arhiviram, i stavim u fioke.zaključam. I ključ stavim na sigurno mesto.

Onda ću mirno spavati.

            I hod će mi biti uspravan.

I otvoriću taj krug, i krenuti u –Sutra.  

  Istoriju prvo pišu pobednici, a tek nakon nekih 50ak godina, kad nestanu svi oni koji su aktivno učestvovali u nekim događajima se može objektivno pisati o tim događajima. Pa kako onda istina mora toliko da čeka, znači li to da pobednici kad pišu tu istoriju-lažu? Preuveličavanjem svoje uloge ili umanjivanjem zasluga svojih prethodnika?

No desi se da istina usledi i nakon , na sreću, nešto kraćeg roka. Možda nekih 100 ili manje dana.Kad se konstatuje da su shodno pozitivnom pravu prethodnici činili velike greške.Slučajno ili namerno, nebitno je. To je onda jedna istina protiv istine prethodnika. To je već posao za odgovarajuće državne organe.Iste oni koji su i pre otkrivanja ove nove istine rekli da su prethodnici sjajno poslovali i bili čestiti etc ljudi. Sad treba da skoče, narodski rečeno, smai sebi u stomak. I da počnu da primenjuju isto to pravo koje nisu.

E sad. Gde je kvaka? U tome što istina u našoj zemlji sve češće ima predznak “ideološka”. I Laski je govorio da država putem prava štiti one vrednosti na kojima počiva. No mi imamo isto pravo, dakle, akcenat je bio na istim vrednostima i 2006. godine i sada, a već koju-treću vladu?Kad zaista počinje istina a prestaje ideologija?Istina-ovog puta ne moja, vaša, ili ne znam čija, već zajednička. Kao što bi uostalom i budućnost trebala da nam bude-zajednička…

Moja ćerka svakog leta ide u jedan muzički kamp u Češkoj koji je pre četiri godine otkrila draga prijateljica i posvećeni roditelj, pa smo poslale naše dve princeze i eto od tada svakog leta. Problem, međutim, kad imate dva deteta između kojih je tek par godina razlike, jeste što oni u određenom uzrastu ne žele da idu na ista mesta i dele isto društvo (nadam se da se to kasnije menja), te svoja draga mesta ljubomorno čuvaju kao isključivo svoja. Savremeno demokratsko-liberalno roditeljstvo nalaže da se dečje želje uvažavaju i poštuju ponekad i preko granica sopstvenih mogućnosti.

Tako je mlađe (muško) dete bilo uskraćeno za posete i boravak u češkom kampu, a kako je odrastalo i posmatralo sestru kako se uzbuđeno priprema svakog leta za odlazak, održava kontakt sa društvom tokom godine i živi celu godinu od uspomena iz kampa, tražilo i ono svoje mesto pod nekim kamperskim suncem.

Da ne dužim, roditeljski očaj što su kampovi skupi i daleki za pionire prekinut je ove godine stvaranjem i otvaranjem KompKampa.

KompKamp je projekat grupe entuzijasta, ljubitelja dece i kompjutera, a pod dirigentskom palicom i na inicijativu gospođe Rade, novosadske mame koja (takođe) nije znala gde da pošalje sina na letovanje, a koji je uz to imao i uslov da se ne odvoji od kompjutera (još jedna “zloupotreba” demokratsko-liberalnog roditeljskog stava da se uvažavaju želje i potrebe naslednika).

Osim što su vojvođanski Sekretarijat za obrazovanje i poneki sponzor prepoznali sjajnu ideju, KompKamp će se pokazati kao klica sasvim novog i drugačijeg odnosa prema deci i roditeljima koju treba brižno i pažljivo zalivati i negovati da poraste i proširi se diljem drage nam domovine. Evo i zašto:

Kad smo muž i ja doveli tri beogradska derana (ukljucujuci i ovog naseg), prvo što me je zapanjilo je neizmerna količina topline, osmeha i dobrodošlice kojom smo dočekani ispred škole u Erdeviku, gde se kamp održava. Brzina kojom su nas “poterali” kući, nestrpljivi da se što pre druže sa našom decom i da ih nečemu nauče, ostavila me je bez teksta. Kako se deca provode shvatila sam kad me je moje mlađe dete s početka ove priče drugog dana pozvalo telefonom i saopštilo da, iako kamp ima sedam smena preko leta, on ne mora svih sedam da ide, može da napravi pauzu dok je sa nama na moru dve nedelje! Tokom našeg odmora je iskukao da ga pošaljemo još jednu smenu u koju smo bezglavo jurili s mora da se stigne na punjene paprike gospođe Vesne koja ih “fantastično kuva”! E-mailom smo obavešteni kad da dođemo po decu, mladi novopečeni programer ni jednom telefon nije okrenuo. Nije imao vremena. Ni potrebe, očigledno.  

Osim što su učili da malo drugačije i korisnije provode vreme za kompjuterom, klinci su se, po sopstvenom svedočenju, super družili, igrali, plivali, takmičili u raznim kamperskim igrama, ujedno radili sve što i svi njihovi vršnjaci u kampovima svuda u svetu. Na poslednjem mestu, ali roditeljima ne manje važna, je činjenica da nedelju dana boravka u kampu košta isto ili manje nego rekreativna nastava ili bilo koja druga slična varijanta slanja deteta mlađeg od 15 godina van grada.

Ko ne veruje kako je bilo - neka poseti www.kompkamp.net. Srećni klinci na slikama i videu su pravi, nije prevara, jedan od njih je i moj.

Po rečima Gorana Jovića novoizabranog predsednika Opštine Stara Pazova, inače inicijatora PAZOVAČKOG KULTURNOG LETA  (koje je prvi put organizovano pre 4 godine) i ovog avgusta na Trgu Zorana Đinđića će biti pripremljen raznovrstan, ali kvalitetan program. Kako je 30.jula na konferenciji za štampu Jović rekao, vladajuća garnitura je tokom predizborne kampanje obećala da će gradu i opštini vratiti dugo negovani kulturni sjaj i gostoprimstvo svim eminentnim muzičarima.

Aleksander Bako novi VD direktor Centra za kulturu Stara Pazova je objasnio da je PAZOVAČKO KULTURNO LETO ove godine koncipirano tako da zadovolji sve ukuse, ponudivši raznovrsnost, ali i kvalitet, te se nada da će ovim letnjim programima privući ispred otvorene scene brojne gledaoce, ne samo iz grada već i šire okoline – od Beograda do Novog Sada.

 Program PAZOVAČKOG KULTURNOG LETA:

Subota 02.08. -21.00h – Koncert Tijane Dapčević

Nedelja 03.08. – 20.00h – Juke Box Hit: Veče latino muzike

Petak 08.08. – 20.00h – ŠOU DUŠKA DUGOUŠKA dečja predstava

Petak 08.08. – 20.00h – Koncert slovačke folk grupe „Pazovskí kacúri“

Subota 09.08. – 21.00h – NOVOSADSKI BRASS ORKESTAR

Nedelja 10.08. – 20.00h – JUKE BOX HIT: Veče rock muzike

Ponedeljak 11.08. – 21.00h – Veče folklora –Francuska + Bugarska

Petak 15.08. – 20.00h – ALA SU TO GRDNE MUKE dečja predstava

Petak 15.08. – 21.00h – AZRA REAL TRIBUTE BEND

Subota 16.08. – 21.00h – Koncert rock grupe VAN GOGH

Nedelja 17.08. – 20.00h – JUKE BOX HIT: Veče starogradske muzike

Petak 22.08. – 20.00h – IZVOR ŽIVOTA dečja predstava

Petak 22.08. – 21.00h – BELTANGO – Veče argentinskog tanga

Subota 23.08. – 21.00h - Biseri narodne muzike – pevaju: Izvorinka Milošević, Gordana Stojićević i drugi

Nedelja – 24.08. - 20.00h - JUKE BOX HIT: Veče zabavne muzike

Utorak 26.08. – 21.00h – CARNE CRUDA (California, USA)  U caffe Liverpool – Samba/ Latino bend – bend koji nastupa ove godine na BEER FEST-u

Petak 29.08. – 20.00h – AU, ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA dečja predstava

Petak 29.08. – 21.00h – CIGANSKI KABARE – dramska predstava, u glavnoj ulozi Ljilja Stepanović

Subota 30.08. – 21.00h – THE BEST BEAT The Beatles Real Tribute Band

Nedelja 31.08. – 21.00h – Koncert Zvonka Bogdana

U petak 22.avgusta na otvorenom prostoru staropazovačkog trga Zorana Đinđića biće izložene skulpture akademskih slikara Mire Brtka, Jana Stupavskog i Marjana Karavle.

Svi programski sadržaji će biti održani na letnjoj pozornici centralnog staropazovačkog trga. U slučaju kiše biće preseljeni u pozorišnu salu.

ONda su došli rvači , sad nisam sigurna da li su na Avali ili na Foxu, jer jednostavno nemam naviku da pratim te nove  programe sa republičkom frekvencijom.Verna sam B92, RTV, Panoniji i odskora Ultri, kao kablovskom kanalu koji pušta crtane sa malom dozom agresije ili bez nje.NO ta Ultra mi je upravo povod za ovaj post.

Sinoć u pola 9 uveče, počinje nova epizoda crtane serije Alien Racers.Ćerka, mesto da češlja lutke, buntovnik protiv klišea kao njena mama, se prosto zalepila za tu nakaradnu seriju , sa izobličenim kompjuterski napravljenim likovima.Već me je ubeđivala pre nedelju dana da u toj trci je “zastupljen samo po jedan predstavnik svake galaktičke rase”, “da bez obzira ko od njih pobedi, bitno je što se svi iako različiti slažu i svi opet zajedno žive bez svađa”, i da ” trkači u svojim boksovima za trku, kao neki tamo ljudi u Novom Sadu, svi različiti a svaki radi isto i svi isto pričaju”.E pa sinoc je bilo finale indoktrinacije dece.

U boks jednog od trkača, neposredno pred samu trku dolazi ministar inostranih poslova jedne planete, koji vrši i funkciju predsednika neke intergalaktičke asocijacije(?!!).Iako je zabranjeno bilo kakvo mešanje jer to je grubo kršenje Pravila igre,taj ministar hapsi jednog od učesnika te trke.Naime, on je jedini živi predstavnik svoje rase, koja je, citiram, počinila strašne zločine protiv svih ostalih rasa u galaksiji, uništila ne znam koliko planeta, itd.Pošto više nema živih drugih takvih bića, on hapsi njega, i kaze da će mu se suditi” pred intergalaktičkim tribunalom za ratne zločine koje je njegova rasa počinila i da će nakon pravične osude biti upućen na izdržavanje kazne”.Onda se jedan drugi lik usprotivi ovakvom hapšenju, jer, citiram, ” ne može se hapsiti lice samo zato što je jedini živi predstavnik svoje rase koja je činila te ratne zločine i ne može on da snosi krivicu za one ratne zločine koje su počinili drugi u njegovo ime , a u čemu on nije učestvovao”.Ja se-zblanuh.Scena se nastavlja dalje, gde ministar hapsi onog prvog lika, pozivajuci se na ” viši autoritet zadovoljenja pravde i kažnavanja zločinaca”, i na to što je on predstavnik sada ne svoje države, koja je inače najviše propatila, već je predstavnik te intergalaktičke asocijacije. Lepo mu stave lisice, tj nešto što je ličilo na lisice, jer taj lik je bio neka mešavina ogromnog pauka i još nečega što ne mogu da definišem i kreću da ga citiram, “sprovode ka mestu gde će mu biti suđeno nakon izručenja”. Gleda to ćerka, i onako total mirna, kao uzgred priupita,” Mama  a jel će i njega da odvedu u Hag?”.”O čemu ti pričaš?”-da mi je neko merio pritisak u tim minutima, bio bi sigurno oko 200. Sad sam ja isključila TV, jer su mene -zabolele uši od toga šta se sve servira deci kroz crtane koji trebaju da budu razbibriga a ne opterećujući faktor.NO i pored toga, sam krajičkom uva koje mi je bridelo, čula sledeće, da je ” taj ipak pobegao da bi učestvovao u trci, i da je ministar raspisao nagradu za svakog ko ga uhvati ili pomogne u njegovom hvatanju, u cilju privođenja pravdi….”……

Da rezimiram.Likovi su nakazni, iako su ne sumnjam remek delo kompjuterske animacije.Radnja je ok, ali je sadržaj ipak primereniji starijima.Džaba je ćerka objašnjavala da je “poenta da dobro uvek pobedi zlo i da svi srećno žive ceo život”.Moj nemir je izazvala retorika u ovom crtanom filmu, potpuno neprimerena ni deci a vala ni starijima.Čak ni naši političari ne umeju takvom retorikom da se koriste.
Šta mislite ovome? Ili ja samo prekomerno paničim?