Police i fioke
Dragana Coric
Neću vam pričati o tome kako me je nervirao novi nastavni program, zbog kog sam imala i 12 časova na dan. I kako sam se zbog toga posvađala sa jednom poznanicom, profesorkom u srednjoj školi, koja jedva skrpi 12 časova u nedelji.
Neću da pričam ni o biračkim spiskovima, RIK-ovima, GIK-ovima, i ostaloj bratiji…..neću ni o biračima, ni o tome kako se godinama samo svi posmatramo popreko, virimo iza onih paravana na naših biračkim mestima, pokušavajući da ulovimo prvog komšiju da zaokružuje ono što se ne sme. Ili što treba, to već nije jasno.
A tek onaj sprej, što nam špricaju na prst, pa ga posle ni aceton ne skida, tek o njemu neću da pričam. O crvenim hemijskim olovkama, vezanim običnim kanapom za poštanske pakete. Prebrojavanje listića…..to su sve tabu teme.
Istina
Dragana Coric
Andrić je pisao,čini mi se , u Znakovima pored puta, da nije bitno koja je naša istina, već bitno da je ponosno pronesemo kroz svoj život i da nikad ne izneverimo svoju dušu. A onda dođe sentenca da je istina jedna od najvećih i najznačajnih društvenih, pravnih i civilizacijskih vrednosti. I da je u stvari veoma teško doći do nje.
Istoriju prvo pišu pobednici, a tek nakon nekih 50ak godina, kad nestanu svi oni koji su aktivno učestvovali u nekim događajima se može objektivno pisati o tim događajima. Pa kako onda istina mora toliko da čeka, znači li to da pobednici kad pišu tu istoriju-lažu? Preuveličavanjem svoje uloge ili umanjivanjem zasluga svojih prethodnika?
No desi se da istina usledi i nakon , na sreću, nešto kraćeg roka. Možda nekih 100 ili manje dana.Kad se konstatuje da su shodno pozitivnom pravu prethodnici činili velike greške.Slučajno ili namerno, nebitno je. To je onda jedna istina protiv istine prethodnika. To je već posao za odgovarajuće državne organe.Iste oni koji su i pre otkrivanja ove nove istine rekli da su prethodnici sjajno poslovali i bili čestiti etc ljudi. Sad treba da skoče, narodski rečeno, smai sebi u stomak. I da počnu da primenjuju isto to pravo koje nisu.
E sad. Gde je kvaka? U tome što istina u našoj zemlji sve češće ima predznak “ideološka”. I Laski je govorio da država putem prava štiti one vrednosti na kojima počiva. No mi imamo isto pravo, dakle, akcenat je bio na istim vrednostima i 2006. godine i sada, a već koju-treću vladu?Kad zaista počinje istina a prestaje ideologija?Istina-ovog puta ne moja, vaša, ili ne znam čija, već zajednička. Kao što bi uostalom i budućnost trebala da nam bude-zajednička…
OPET IZABRANA PROREFORMA VLAST U OPŠTINI STARA PAZOVA
Katarina Vereš
Na sednicama SO Stara Pazova, održanim istog dana 10.jula 2008. izabrano je novo opštinsko rukovodstvo sastavljeno od koalicije ZES, DSS i GG „PREPOROD“ tako da je SRS, koja je zajedno sa SPS, nakon predašnje vlasti, otišla u opoziciju. Za predsednika SO Stara Pazova izabran je Miloš Crnomarković (DSS), za zamenika predsednika Srđan Stanković (G17+) a za sekretara SO Nevenka Čmelik (GG „Preporod“).
Goran Jović funkcioner DS je postao, nakon izbora, predsednik Opštine Stara Pazova a koji će ujedno vršiti i funkciju predsednika Opštinskog veća sastavljenog od 9 članova proreformske orijentacije. Njegov zamenik će biti Goran Vranješ biznismen i predstavnik GG „Preporod“.
PAZOVA ČEKA ODLUKU CENTRALE DSS
Katarina Vereš
Konstitutivna sednica SO Stara Pazova prekinuta 16. juna, jer nije izabran ni predsednik Skupštine, niti predsednik Opštine, niti načelnici. Razlog tome je što još nije oformljena vladajuća koalicija. Naime, ZES i SRS su na osnovu poslednjih lokalnih izbora osvojili po 20 mandata, dok su DSS i GG „Preporod“ osvojili po 4 mandata. Grupa građana „Preporod“ želi da uđe u koaliciju sa ZES, dok to isto priželjkuje i DSS, ali još uvek čeka mišljenje svoje centrale.
U međuvremenu dužnost predsednika Opštine Stara Pazova obavlja najstariji odbornik – Svetislav Jakšić (SRS).
Žene, politika, zamke i udice
Gordana Perunović Fijat
„Bila je zaista dobra majka,
odana supruga i strasna ljubavnica svome mužu,
odlična u svom poslu, aktivna u ženskoj organizaciji,
a redovno je odlazila i u teretanu.
Kuća je mirisala na čistoću,
na domaći pekmez i sveže kiflice,
čak su i rese na tepihu bile očešljane
kad je stigla HITNA POMOĆ“.
Da li neka žena želi ovakav epitaf? Ništa, ništa, samo pitam. Jer, ovi stihovi, delo američke pesnikinje (kajem se do neba što nisam upamtila ime) često se citiraju na seminarima ženskih organizacija i foruma žena političkih stranaka kad se raspravlja o angažmanu žena o politici – i opisuju jednu od klasičnih zamki za žene koje su odlučile da se bave politikom. U daljem tekstu biće još zamki, i poneka udica.
BODROŽIĆ DOBIO ODŠTETU!
Gordana Perunović Fijat
Kikinda - Željko Bodrožić, kandidat za Ginisa po broju tužbi kojima je kao novinar bio izložen, dobio je odštetu u vrednosti od 800.000 dinara, koje će država imati da isplati iz budžeta, Javila danas (18. juna) dnevna štampa. Bodrožić u izjavi za “Dnevnik” zahvaljuje svima koji su ga podržali tokom duge borbe i pregonjenja sa domaćim pravosuđem, izrikom nabrajajući političke stranke, Helsinški odbor za ljudska prava, strukovna udruženja. . . Moj komentar za sada glasi: najzad! Možda je ovaj slučaj nagoveštaj nade da će svoja prava i pravdu dobiti i drugi o koje se neko ogrešio, a posle im svi rekli da “nemaju šanse” i “kud će šut s rogatim”.
Ipak se kreće. Kuda, videćemo.
Batrgavim koracima ka Evropi
Aleksandar Popov
Za postizbornu Srbiju bi se mogla primeniti dijagnoza iz lalinskog vica – umreti neće, ali spasa joj nema. Posle 11. maja ona je ostala razapeta izmedju straha od povratka u devedesete i nespremnosti da se ozbiljnije iskorači u pravcu Evrope. Oni koji su zagovarali prvu opciju izgubili su, a ovi drugi nisu sasvim pobedili. Prvi su izgubili jer su paljenjem ambasada, prozivanjem i otvorenim pretnjama ’izdajnicima’, ratničkom retorikom i nagoveštajem mogućnosti samoizolacije zemlje uplašili gradjane kojima su još u svežem sećanju mobilizacije i ratovi, surovi obračuni sa neistomišljenicima, redovi za ulje, šećer, benzin, inflacija – sve već vidjeno u prošloj deceniji. Drugi nisu uspeli sasvim da pobede jer nisu imali smelosti da do kraja razobliče licemerje onih koji, gurajući Srbiju dalje od Evrope, svoje sebične interese čuvanja monopola vlasti i mogućnosti završetka velike tranzicione pljačke zaklanjaju iza patriotskih tirada o odbrani Kosova, koje su još krajem prošle decenije nepovratno izgubili baš ti koji ga sada tako beskompromisno brane. Gradjani su od njih očekivali da tu povuku razlomačku crtu i jasno i otvoreno kažu ne samo da za Srbiju evropski put nema alternative, nego ni da se taj put ničim ne sme uslovljavati, jer mi jednostavno danas sebi takav luksuz ne možemo priuštiti – a oni to nisu učinili.
Nacionalno pomirenje
Katarina Subasic
POZZAREVAC, 10. juna 2008. (Beta) - Opsstinski sud u Pozzarevcu
oslobodio je danas zbog nedostaka dokaza svih optuzzbi Marka
Milossevicha i petoricu njegovih saradnika koji su uccestvovali u
tucci ispred kafea Pasazz.
Sin Slobodana Milossevicha, Marko Milossevich, i petorica njegovih
saradnika oslobodjeni su optuzzbi da su u tucci 2. maja 2000. godine
naneli tesske i lake telesne povrede trojici cclanova Otpora.
Čiji je bol veći?
Dragana Coric
Bol zbog gubitka ljudskog života…Džon Don je napisao da,parafraziram,gubitak svakog čoveka umanjuje Mene, jer sam Ja Čovečanstvo.Dakle, svaki put kad se izgubi neki ljudski život, to je nepovratno.Njega ništa više ne boli, ali boli druge, koji ostaju iza njega, uskraćeni za nečije prisustvo, dušu, stisak ruke…
Političari su opet prevarili žene
Dragana Coric
Zakon o parlamentarnim izborima obavezuje stranke i koalicije da na svoje izborne liste stave najmanje 30 odsto žena od ukupnog broja kandidata za poslanike, ali pri tom ih ne obavezuje da trećina njih zaista i uđe u parlament.U novom sazivu Narodne skupštine, biće ih samo 40, dakle manje od petine.
Nisu nas prevarili.Samo su bili-legalisti do bola.To znači da su dosledno poštovali normu Zakona o parlamentarnim izborima i disciplinovano na svoje liste stavili do trecine(ali nikako ni pedalji vise)-osobe ženskog pola, tačnije-kandidatkinje.Koje su bile i ostale, uglavnom, nevidljive.Retke su one, valjda se na prste jedne ruke mogu nabrojati one koje su održale neku konferenciju za štampu.Koje su dale neku izjavu za pisane ili elektronske medije.Koje su učestvovale u nekoj emisiji političke orijentacije.Ako su ih pozivali, dolazile su u emisije kolažnog tipa,da pokažu da znaju da kuvaju, i kakve palačinke vole.Jel imaju od silnog bavljenja politikom imaju vremena za porodični život, prijatelje, hobije, jedrenje, ili bar odlaske na egzotične destinacije.Šta reći a ne zaplakati……