KompKamp
Katarina Subasic
Svaki roditelj čije je dete starije od osam godina zna kolika je noćna mora organizovati mu letovanje. Boravak sa mamom i tatom, bakom i ostalim rođacima više nekako nije dovoljan, potrebno je društvo vršnjaka, a to je jako teško (i skupo) organizovati. Mozgajući kako da pomognete nasledniku, nekako po pravilu dođete do kampa kao najbolje osmišljenog organizovanog boravka dece na jednom mestu a bez direktnog prisustva i nadzora roditelja. Ali avaj, ako naslednik(ca) ništa ne trenira “za ozbiljno”, nije kvalifikovan za sportski kamp. Šta onda?
Nacionalno pomirenje
Katarina Subasic
POZZAREVAC, 10. juna 2008. (Beta) - Opsstinski sud u Pozzarevcu
oslobodio je danas zbog nedostaka dokaza svih optuzzbi Marka
Milossevicha i petoricu njegovih saradnika koji su uccestvovali u
tucci ispred kafea Pasazz.
Sin Slobodana Milossevicha, Marko Milossevich, i petorica njegovih
saradnika oslobodjeni su optuzzbi da su u tucci 2. maja 2000. godine
naneli tesske i lake telesne povrede trojici cclanova Otpora.
Mala matura ili zašto je prosveta (meni) najvažniji ministarski resor
Katarina Subasic
Ja moram od onoga što mi je u životu trenutno najaktuelnije i zbog čega me baš briga šta se dešava na političkoj sceni. A obično me bude briga, najviše ko će da bude ministar prosvete. Meni je to već osam godina velika briga. Roditelji đaka svih uzrasta znaju zašto i razumeju me. Za one koji nemaju decu u školi ukratko: u zdravstvu i prosveti na sopstvenoj koži najjače osetiš koliko sistem škripi, ko ne zna svoj posao, ko ga ne radi jer je neobrazovan, lenj, brljiv, nemaran, bezobrazan, došao preko veze, čeka pare… Ako imaš sreće da si dugo zdrav, pa si još rešio da priuštiš sebi i potomke (svestan da ti u tome niko neće pomoći ali u naivnom uverenju da te niko neće saplitati da budeš dobar i savestan roditelj) prosveta vrlo brzo postaje tvoja opsesija. Da počnemo od početka.
Za početak
Katarina Subasic
Često sam žalila što me ne pitaju za mišljenje… Kao birača, potrošača, poreskog obveznika, roditelja… Jesu moje mišljenje htele da čuju kolege novinari u svojim radio i TV emisijama, ali to mu nekako dođe kao ono “ko će koga ako ne svoj svoga”, pa to ne računam. A evo sad mi je ukazana prilika da objavljujem svoje mišljenje na ovom blogu kad god ga imam, o čemu god ga imam. Pa sa radošću obznanjujem da ću to i činiti s vremena na vreme. Mada ga (mišljenje) imam i češće. Za početak samo toliko. Da se prijavim.