Police i fioke
Dragana Coric
Neću vam pričati o tome kako me je nervirao novi nastavni program, zbog kog sam imala i 12 časova na dan. I kako sam se zbog toga posvađala sa jednom poznanicom, profesorkom u srednjoj školi, koja jedva skrpi 12 časova u nedelji.
Neću da pričam ni o biračkim spiskovima, RIK-ovima, GIK-ovima, i ostaloj bratiji…..neću ni o biračima, ni o tome kako se godinama samo svi posmatramo popreko, virimo iza onih paravana na naših biračkim mestima, pokušavajući da ulovimo prvog komšiju da zaokružuje ono što se ne sme. Ili što treba, to već nije jasno.
A tek onaj sprej, što nam špricaju na prst, pa ga posle ni aceton ne skida, tek o njemu neću da pričam. O crvenim hemijskim olovkama, vezanim običnim kanapom za poštanske pakete. Prebrojavanje listića…..to su sve tabu teme.
Istina
Dragana Coric
Andrić je pisao,čini mi se , u Znakovima pored puta, da nije bitno koja je naša istina, već bitno da je ponosno pronesemo kroz svoj život i da nikad ne izneverimo svoju dušu. A onda dođe sentenca da je istina jedna od najvećih i najznačajnih društvenih, pravnih i civilizacijskih vrednosti. I da je u stvari veoma teško doći do nje.
Istoriju prvo pišu pobednici, a tek nakon nekih 50ak godina, kad nestanu svi oni koji su aktivno učestvovali u nekim događajima se može objektivno pisati o tim događajima. Pa kako onda istina mora toliko da čeka, znači li to da pobednici kad pišu tu istoriju-lažu? Preuveličavanjem svoje uloge ili umanjivanjem zasluga svojih prethodnika?
No desi se da istina usledi i nakon , na sreću, nešto kraćeg roka. Možda nekih 100 ili manje dana.Kad se konstatuje da su shodno pozitivnom pravu prethodnici činili velike greške.Slučajno ili namerno, nebitno je. To je onda jedna istina protiv istine prethodnika. To je već posao za odgovarajuće državne organe.Iste oni koji su i pre otkrivanja ove nove istine rekli da su prethodnici sjajno poslovali i bili čestiti etc ljudi. Sad treba da skoče, narodski rečeno, smai sebi u stomak. I da počnu da primenjuju isto to pravo koje nisu.
E sad. Gde je kvaka? U tome što istina u našoj zemlji sve češće ima predznak “ideološka”. I Laski je govorio da država putem prava štiti one vrednosti na kojima počiva. No mi imamo isto pravo, dakle, akcenat je bio na istim vrednostima i 2006. godine i sada, a već koju-treću vladu?Kad zaista počinje istina a prestaje ideologija?Istina-ovog puta ne moja, vaša, ili ne znam čija, već zajednička. Kao što bi uostalom i budućnost trebala da nam bude-zajednička…
O razlicitim vidovima edukacije nase dece
Dragana Coric
Pre dve godine, dok sam menjala programe na Tv-u,naleteh i na taj Grand šou.Zaustavih se na tom programu i toj paradi neko vreme, trudeći se da shvatim čemu taj narod aplaudira.Kroz glavu su odmah krenule da prolaze one suvoparne definicije o “ponuđenim obrascima ponašanja i oblačenja”, ” o sveopštoj krizi društvenih vrednosti”, “retorici pesama koje veličaju žensku lakomost, glupost i sklonost ka menjanju partnera, a kod muškaraca se isto menjanje partnerki tumači kao najvisi stepen mačizma…”.Kad, ulete i moje dete u taj kadar, u smislu da je prišla Tv-u i isključila ga.Onako zabezeknuta, pitam je što je to uradila.”Izvini majko, ali mene bole uši od njih”.To je bio pravi touche deteta od dve i po godine.
Koliko smo sigurni u Novom Sadu
Dragana Coric
Često se zamislim pred grafitom, napisanim u pasažu Zmaj Jovine 4:”Menjam Sigurnu kuću za Sigurnu državu, u potpisu :žena”. I ovih dana, ne bolje reći meseci, se osećam sve-ugroženije.
Šta se sve desilo u Novom Sadu od početka ove godine?Poginulo je 8 mladih, u požaru koji je izazvao njihov vršnjak.Više mi nije ni bitna njegova motivacija, da li je bio ljut, pod dejstvom alkohola, ljubomoran…došlo je do strašne tragedije.A mladi su bili u jednom od brojnih kafića u samom srcu grada.Gde bi kao trebali da su bili najzaštićeniji.Ili možda ne?Tih dana je poginuo još jedan mladić, na raskrsnici kod Lutrije, i danima sam se ježila prolazeći pored buketa cveća okačenih na saobraćajni znak na samoj raskrsnici.I iste noći, čini mi se , kad se desila tragedija u kafiću, poginuo je još jedan mladić, u strašnom udesu blizu Novog sada.Tih nedelju dana su mi bili najteži na Univerzitetu, gde radim, jer od ponedeljka pa cele nedelje su svi fakulteti imali istaknute crne zastave.Žalili smo tu decu, tih petoro mladih, članova naše akademske zajednice, vesnika naše bolje i svetlije budućnosti.Žalili smo naravno i za ostalim stradalima.Nisam ih znala, ali i danas mi je teško što ih nema.I znam, da je njihovim porodicama još teže, i svima onima koji su ih znali.
i tako je macka svirala klavir…
Dragana Coric
“Znas li da upravo sada na TV jedna macka svira klavir?”
Celu svoju nedelju bih mogla da sazmem u ovu recenicu.Ne samo svoju nego i svaciju, ako se posmatra sa politickog aspekta.Jer mrmoti su mnogo toga bas ove nedelje uvili u foliju, kao u reklami za Milka cokoladu, i sa najsjajnijim kezom nam ponudili-nova slatka zadovoljstva. Ili mozda nece biti zadovoljstva?
Priča o 15.junu….i svim ostalim istorijskim dogadjajima
Dragana Coric
Blic zaista retko uzimam, jer sam se valjda „navukla“ na elektronsku verziju ovog lista.Možda i zato sto imaju najpreglednije vesti, sa tačnom satnicom kad je neka vest objavljena.E pa jedno od tih retkih uzimanja Blica je bilo upravo u subotu, 14.juna. I tako listajući ga, naidjem na jednu od onih simpatičnih slikica, sa temom „Ljubav je…“.E, ovde je ljubav bila definisana na sledeći način :“kad ti on čestita rodjendan“.To me je i inspirisalo za ovaj post.
Čiji je bol veći?
Dragana Coric
Bol zbog gubitka ljudskog života…Džon Don je napisao da,parafraziram,gubitak svakog čoveka umanjuje Mene, jer sam Ja Čovečanstvo.Dakle, svaki put kad se izgubi neki ljudski život, to je nepovratno.Njega ništa više ne boli, ali boli druge, koji ostaju iza njega, uskraćeni za nečije prisustvo, dušu, stisak ruke…
Političari su opet prevarili žene
Dragana Coric
Zakon o parlamentarnim izborima obavezuje stranke i koalicije da na svoje izborne liste stave najmanje 30 odsto žena od ukupnog broja kandidata za poslanike, ali pri tom ih ne obavezuje da trećina njih zaista i uđe u parlament.U novom sazivu Narodne skupštine, biće ih samo 40, dakle manje od petine.
Nisu nas prevarili.Samo su bili-legalisti do bola.To znači da su dosledno poštovali normu Zakona o parlamentarnim izborima i disciplinovano na svoje liste stavili do trecine(ali nikako ni pedalji vise)-osobe ženskog pola, tačnije-kandidatkinje.Koje su bile i ostale, uglavnom, nevidljive.Retke su one, valjda se na prste jedne ruke mogu nabrojati one koje su održale neku konferenciju za štampu.Koje su dale neku izjavu za pisane ili elektronske medije.Koje su učestvovale u nekoj emisiji političke orijentacije.Ako su ih pozivali, dolazile su u emisije kolažnog tipa,da pokažu da znaju da kuvaju, i kakve palačinke vole.Jel imaju od silnog bavljenja politikom imaju vremena za porodični život, prijatelje, hobije, jedrenje, ili bar odlaske na egzotične destinacije.Šta reći a ne zaplakati……
Koliko košta demokratija
Dragana Coric
Stalno se pogađamo koliko nas košta demokratija.
Ne samo nas.
Sve ostale.
Politički mobing
Dragana Coric
Pre nekoliko godina, učestvujući na jednom seminaru, sam izrekla nešto nalik na nepobitnu tvrdnju.Ona glasi ovako:” To što sam ja pripadnik jedne nacionalne skupine, može i treba da me legitimiše smao u jednom smislu.To je samo jedno od identitetskih obeležja, ali nije i ne treba biti shvaćeno kao jedino.Valjda se ljudi posmatraju i svrstavaju u prijatelje ili suparnike na osnovu toga da li čine dobre ili loše stvari, da li pomažu drugima, ili im čine štetu.Uvek onda treba postaviti pitanje da li je u svakoj od tih životnih situacija neko dovoljno Srbin, Mađar, Slovak, itd ili će tada biti samo čovek…”