Da malo mrdnemo…
Dinko Gruhonjic
Reč je zapravo o tome da malo mrdnemo određenim delom tela na kojem obično sedimo. Mi, ovde u Vojvodini. I da se zapitamo kako je moguće da je “zli Beograd” kriv baš za sve naše nedaće. Za to što smo postali provincija. Pa ne liči li i to na onu priču kad smo išli u školu pa nekima od nas baš nije bivalo sve najjasnije ali je ispadalo da nas “profesor/nastavnik mrzi”, a ne da smo glupi ili da smo prosto netalentovani za matematiku ili za jezike? Ne liči li to upravo na priču Srbije iz devedesetih godina, koja se nesmanjenom žestinom nastavila sve do današnjih dana, da nas svet mrzi jer smo “posebni”?