Batrgavim koracima ka Evropi
Aleksandar Popov
Za postizbornu Srbiju bi se mogla primeniti dijagnoza iz lalinskog vica – umreti neće, ali spasa joj nema. Posle 11. maja ona je ostala razapeta izmedju straha od povratka u devedesete i nespremnosti da se ozbiljnije iskorači u pravcu Evrope. Oni koji su zagovarali prvu opciju izgubili su, a ovi drugi nisu sasvim pobedili. Prvi su izgubili jer su paljenjem ambasada, prozivanjem i otvorenim pretnjama ’izdajnicima’, ratničkom retorikom i nagoveštajem mogućnosti samoizolacije zemlje uplašili gradjane kojima su još u svežem sećanju mobilizacije i ratovi, surovi obračuni sa neistomišljenicima, redovi za ulje, šećer, benzin, inflacija – sve već vidjeno u prošloj deceniji. Drugi nisu uspeli sasvim da pobede jer nisu imali smelosti da do kraja razobliče licemerje onih koji, gurajući Srbiju dalje od Evrope, svoje sebične interese čuvanja monopola vlasti i mogućnosti završetka velike tranzicione pljačke zaklanjaju iza patriotskih tirada o odbrani Kosova, koje su još krajem prošle decenije nepovratno izgubili baš ti koji ga sada tako beskompromisno brane. Gradjani su od njih očekivali da tu povuku razlomačku crtu i jasno i otvoreno kažu ne samo da za Srbiju evropski put nema alternative, nego ni da se taj put ničim ne sme uslovljavati, jer mi jednostavno danas sebi takav luksuz ne možemo priuštiti – a oni to nisu učinili.