Police i fioke
Dragana Coric
Neću vam pričati o tome kako me je nervirao novi nastavni program, zbog kog sam imala i 12 časova na dan. I kako sam se zbog toga posvađala sa jednom poznanicom, profesorkom u srednjoj školi, koja jedva skrpi 12 časova u nedelji.
Neću da pričam ni o biračkim spiskovima, RIK-ovima, GIK-ovima, i ostaloj bratiji…..neću ni o biračima, ni o tome kako se godinama samo svi posmatramo popreko, virimo iza onih paravana na naših biračkim mestima, pokušavajući da ulovimo prvog komšiju da zaokružuje ono što se ne sme. Ili što treba, to već nije jasno.
A tek onaj sprej, što nam špricaju na prst, pa ga posle ni aceton ne skida, tek o njemu neću da pričam. O crvenim hemijskim olovkama, vezanim običnim kanapom za poštanske pakete. Prebrojavanje listića…..to su sve tabu teme.
Istina
Dragana Coric
Andrić je pisao,čini mi se , u Znakovima pored puta, da nije bitno koja je naša istina, već bitno da je ponosno pronesemo kroz svoj život i da nikad ne izneverimo svoju dušu. A onda dođe sentenca da je istina jedna od najvećih i najznačajnih društvenih, pravnih i civilizacijskih vrednosti. I da je u stvari veoma teško doći do nje.
Istoriju prvo pišu pobednici, a tek nakon nekih 50ak godina, kad nestanu svi oni koji su aktivno učestvovali u nekim događajima se može objektivno pisati o tim događajima. Pa kako onda istina mora toliko da čeka, znači li to da pobednici kad pišu tu istoriju-lažu? Preuveličavanjem svoje uloge ili umanjivanjem zasluga svojih prethodnika?
No desi se da istina usledi i nakon , na sreću, nešto kraćeg roka. Možda nekih 100 ili manje dana.Kad se konstatuje da su shodno pozitivnom pravu prethodnici činili velike greške.Slučajno ili namerno, nebitno je. To je onda jedna istina protiv istine prethodnika. To je već posao za odgovarajuće državne organe.Iste oni koji su i pre otkrivanja ove nove istine rekli da su prethodnici sjajno poslovali i bili čestiti etc ljudi. Sad treba da skoče, narodski rečeno, smai sebi u stomak. I da počnu da primenjuju isto to pravo koje nisu.
E sad. Gde je kvaka? U tome što istina u našoj zemlji sve češće ima predznak “ideološka”. I Laski je govorio da država putem prava štiti one vrednosti na kojima počiva. No mi imamo isto pravo, dakle, akcenat je bio na istim vrednostima i 2006. godine i sada, a već koju-treću vladu?Kad zaista počinje istina a prestaje ideologija?Istina-ovog puta ne moja, vaša, ili ne znam čija, već zajednička. Kao što bi uostalom i budućnost trebala da nam bude-zajednička…