Koliko smo sigurni u Novom Sadu
Dragana Coric
Često se zamislim pred grafitom, napisanim u pasažu Zmaj Jovine 4:”Menjam Sigurnu kuću za Sigurnu državu, u potpisu :žena”. I ovih dana, ne bolje reći meseci, se osećam sve-ugroženije.
Šta se sve desilo u Novom Sadu od početka ove godine?Poginulo je 8 mladih, u požaru koji je izazvao njihov vršnjak.Više mi nije ni bitna njegova motivacija, da li je bio ljut, pod dejstvom alkohola, ljubomoran…došlo je do strašne tragedije.A mladi su bili u jednom od brojnih kafića u samom srcu grada.Gde bi kao trebali da su bili najzaštićeniji.Ili možda ne?Tih dana je poginuo još jedan mladić, na raskrsnici kod Lutrije, i danima sam se ježila prolazeći pored buketa cveća okačenih na saobraćajni znak na samoj raskrsnici.I iste noći, čini mi se , kad se desila tragedija u kafiću, poginuo je još jedan mladić, u strašnom udesu blizu Novog sada.Tih nedelju dana su mi bili najteži na Univerzitetu, gde radim, jer od ponedeljka pa cele nedelje su svi fakulteti imali istaknute crne zastave.Žalili smo tu decu, tih petoro mladih, članova naše akademske zajednice, vesnika naše bolje i svetlije budućnosti.Žalili smo naravno i za ostalim stradalima.Nisam ih znala, ali i danas mi je teško što ih nema.I znam, da je njihovim porodicama još teže, i svima onima koji su ih znali.