Čiji je bol veći?
Dragana Coric
Bol zbog gubitka ljudskog života…Džon Don je napisao da,parafraziram,gubitak svakog čoveka umanjuje Mene, jer sam Ja Čovečanstvo.Dakle, svaki put kad se izgubi neki ljudski život, to je nepovratno.Njega ništa više ne boli, ali boli druge, koji ostaju iza njega, uskraćeni za nečije prisustvo, dušu, stisak ruke…
Naši dani dolaze
berg
Evo i moja malenkost da unese prve redove. Nadovezujući se na nedavno upriličeni Dan zaštite životne sredine, svetski naravno. Oglasilo se i naše ministarstvo, kako ne bi, bilo i nekoliko promotivnih akcija, zašto da ne, događaj vremenom ipak poprima sve više pažnje u nas, barem one medijske.
Političari su opet prevarili žene
Dragana Coric
Zakon o parlamentarnim izborima obavezuje stranke i koalicije da na svoje izborne liste stave najmanje 30 odsto žena od ukupnog broja kandidata za poslanike, ali pri tom ih ne obavezuje da trećina njih zaista i uđe u parlament.U novom sazivu Narodne skupštine, biće ih samo 40, dakle manje od petine.
Nisu nas prevarili.Samo su bili-legalisti do bola.To znači da su dosledno poštovali normu Zakona o parlamentarnim izborima i disciplinovano na svoje liste stavili do trecine(ali nikako ni pedalji vise)-osobe ženskog pola, tačnije-kandidatkinje.Koje su bile i ostale, uglavnom, nevidljive.Retke su one, valjda se na prste jedne ruke mogu nabrojati one koje su održale neku konferenciju za štampu.Koje su dale neku izjavu za pisane ili elektronske medije.Koje su učestvovale u nekoj emisiji političke orijentacije.Ako su ih pozivali, dolazile su u emisije kolažnog tipa,da pokažu da znaju da kuvaju, i kakve palačinke vole.Jel imaju od silnog bavljenja politikom imaju vremena za porodični život, prijatelje, hobije, jedrenje, ili bar odlaske na egzotične destinacije.Šta reći a ne zaplakati……
Šverceri vlastitog života
Zeka
Gledam sinoć prilog na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom o obeležavanju četrdesetogodišnjice studentskih protesta u bivšoj Jugoslaviji sa posebnim osvrtom na Beogradske demonstracije i sve ono što ih je pratilo. Skupili se bivši demonstranti i njihovi profesori pa pričaju, bez imalo blama kako je to bila prva bitka za ljudska prava u totalitarnom sistemu !!!?? Gledam i ne verujem u šta su se pretvorili oni koji su osnovali Crveni univerzitet Karl Marks, isti oni koji su se tukli sa policijom zahtevajući razvlašćenje crvene buržoazije i više socijalizma u tadašnjoj nominalno socijalističkoj državi. Većina njih dobrano ušuškana i integrisana u današnji sistem beskonačne eksploatacije švercuje vlastiti život i revidira sopstvenu ulogu u tim dogadjajima,odovorno tvrdeći da su oni u stvari bili preteča današnjih boraca za ljudska prava i idu čak toliko daleko da tvrde kako su tražili promenu tadašnjeg socijalističkog sistema, u današnji kapitalistički. Pa majku mu ko je ovde lud ?
Mala matura ili zašto je prosveta (meni) najvažniji ministarski resor
Katarina Subasic
Ja moram od onoga što mi je u životu trenutno najaktuelnije i zbog čega me baš briga šta se dešava na političkoj sceni. A obično me bude briga, najviše ko će da bude ministar prosvete. Meni je to već osam godina velika briga. Roditelji đaka svih uzrasta znaju zašto i razumeju me. Za one koji nemaju decu u školi ukratko: u zdravstvu i prosveti na sopstvenoj koži najjače osetiš koliko sistem škripi, ko ne zna svoj posao, ko ga ne radi jer je neobrazovan, lenj, brljiv, nemaran, bezobrazan, došao preko veze, čeka pare… Ako imaš sreće da si dugo zdrav, pa si još rešio da priuštiš sebi i potomke (svestan da ti u tome niko neće pomoći ali u naivnom uverenju da te niko neće saplitati da budeš dobar i savestan roditelj) prosveta vrlo brzo postaje tvoja opsesija. Da počnemo od početka.
Zašto nema više ribe u kanalima oko kikindskog Galada?
alekjirsa
Više puta podnete prijave protiv zagađivača kanalskih voda oko Galada , Kikindske industrije mleka (KIM) ne daju rezultate, pa tako ova kikindska firma i dalje ne poštije zabranu ispuštanja otpadnih voda u okolne vodotokove. Na pravosuđu je da preduzima rigoroznije mere iz svog delokruga rada, mišljenja su koja se sve češće mogu čuti među stručnjacima koji se bave ovom problematikom.
Ne biram to ja, već život koji živim!
Srdjan Tesin
Gordan Mihić, scenarista koji je obeležio najplodnije godine domaće kinematografije je svojevremeno u intervjuu datom NIN-u rekao: “…kad ste mladi sve to za vas je luk i voda. Samo da radim dalje. Zabrane vas na radiju, dođete na televiziju; zabrane vas tamo, dođete na film… Ja sam dva puta otpušten s posla, ‘59. i ‘69. Dvadeset godina bio sam slobodni filmski radnik, živite samo od onog što napišete. [...] Mnogo puta su me označavali kao čoveka koji piše o marginalcima, valjda misleći da ću se naljutiti. Obično odgovorim da je u 19. veku živeo F. M. Dostojevski, kome su savremenici prebacivali: ‘Zašto toliko crnila u tvojim knjigama, i samo neki polusvet?!’ Dostojevski im je odgovarao: ‘Ne biram to ja, već život koji živim!’”
Nacionalno pomirenje na štetu Vojvodine
Ivana Radakov
Već danima pokušavam da se malo distanciram od postizborne šizofrenije.
Ne polazi mi za rukom. Gde god da odem, s kim god da razgovaram, priča je ista. Svi se bave analizama “državotvorne politike” i mehanizmima nacionalnog pomirenja. U medijima SPS glavna tema.
Koliko košta demokratija
Dragana Coric
Stalno se pogađamo koliko nas košta demokratija.
Ne samo nas.
Sve ostale.
Da malo mrdnemo…
Dinko Gruhonjic
Reč je zapravo o tome da malo mrdnemo određenim delom tela na kojem obično sedimo. Mi, ovde u Vojvodini. I da se zapitamo kako je moguće da je “zli Beograd” kriv baš za sve naše nedaće. Za to što smo postali provincija. Pa ne liči li i to na onu priču kad smo išli u školu pa nekima od nas baš nije bivalo sve najjasnije ali je ispadalo da nas “profesor/nastavnik mrzi”, a ne da smo glupi ili da smo prosto netalentovani za matematiku ili za jezike? Ne liči li to upravo na priču Srbije iz devedesetih godina, koja se nesmanjenom žestinom nastavila sve do današnjih dana, da nas svet mrzi jer smo “posebni”?