JEDAN OBIČAN DAN
Milan Dobrosavljev
Jutro :
Polazim na posao, autom, Ulica Hilandarska široka 4 metra a jednu stranu su okupirali taksisti kao parking i stvarni parking sa druge strane. Tu oni manevrIšu, zauzimaju bolje pozicije, druže se, ćaskaju… Policija je, kao, intervenisla nekoliko puta ali moj berber kaže da su polovina njih penzinisani policajci a druga polovina- zna se..
Kancelarija :
Pošto sam prebrodio prethodnu prepreku i ostali haos u kome se pokazivač pravca tzv. žmigavac daje vrlo retko i po pravilu da se objavi činjenica a ne namera promene smera, i gde moji novosađani kreću kao pogrebna povorka pa kad prođe tri-četiri vozila je uspeh za jednu smenu svetla na semaforu ,stižem na posao. Tu je već koleginica Teodora a češće kolega Miloš zaglavio ulaz. Samo na pet minuta!
Popijem kafu na brzinu bacim pogled na novine i vidim naslov ” Đoković pokorio Rim”. Iz teksta saznajem da je pobedio na turniru. U istim novinama kasnije saznajem da je : ” Jelena odbranila Rim” takođe na teniskom turniru.
Sud :
Rasprave kasne u nedogled. Niko ne izlazi da se izvini i kaže kada će nas prozvati. Napokon ulazimo u sudnicu. Na vratima piše : ” Pre početka rasprave tražiti kopiju zapisnika , taksa se plaća”. Kažem dobar dan i molim kopiju zapisnika a službenica ko iz topa : ” A taksa”! Povremeno popizdim i pitam je da li njoj u prodavnici traže pare unapred za kilo hleba ?, ali to više ne prolazi. Dapače, sudija me upozorava da sam nepristojan. Ista osoba koja me je ostavila pred vratima da čekam 45 minuta dok se pila kafa i tako čitav život.
Kafana :
Na putu ka kancelariji svratim na piće. Sa konobaricom sam imao permanentni sukob. Ja mislim da je puštala Cecu čim me vidi kroz izlog. Sada pušta Olivera. Malo svađe ,malo komplimenata a uvek bakšiš.
Klijenti :
Zovu non- stop i postavljaju relativno logična pitanja na koja ja nemam odgovor :
” Kada će naš spor biti okončan “, ” Kakav će ishod biti”, ” Koliko ću dobiti ” itd. i kada im pošteno kažem da ne znam ,onda mi jedan stari klijent iz Kovilja kaže : ” A što si okačio tablu ?”.
Ručak :
Vozim u tzv. saobraćajnom kolapsu. Kolona stoji ko zna zašto i dokle. Obično trube oni otpozadi. Ubrzavaju stvar. Jedan pored mene menja sve trake i domišljato se probija a usput jebe majku svima, hoće da se ucuri. Veliki krst mu se njiše na retrovizoru i ja mu kažem bi se od njega mogla očekivati tolerancija i praštanje. Zgranuto pita : Zašto pa mu ja pokazujem na simvol vere a on me pita sta sam ja i kada je čuo da sam agnostik otera me u onu stvar.
Komunkacija ?
Mirjana šalje sms da je stigla u Kazablanku odgovaram : A ja u Rumenku”
Informisanje :
Ručam i uključujem tv vesti u 15 h. Javni evropski servis funkcioniše tako da gubim apetit. Konačno vremenska prognoza. Oni proroci u Delfima su bila gola naiva : relativno vedro i oblačno sa mogućim promenama pa i ponegde i povremeno sa padavinama praćenim vetrom, inače stabilno… Po ko zna koji put zaključujem da je bolje pogledati kroz prozor nego u ekran.
Mama :
Svratim da je vidim i donesem dnevne narudžbine. Kaže da joj je dosta života.
Bridž :
Moj partner ( mlađi godinu dana od mog sina ) kome sam prošle nedelje zapretio da više neću sesti za sto sa njim ako bude žvakao čačkalicu sada žvaće kašikicu koja se dobija uz espreso i šeretski se smeška.
Spavanje :
Stižem kući i pred vratima moje garaže parkiran auto Drugog mesta nema. Lomim se da mu ostavim vizit kartu, da ga zagradim, da mu izbušim gume… Konačno mu polomom brisače i parkiram dve ulice dalje. Sutradan održim kućni savet i pitam decu : Da li sam normalan ?- kažu da jesam ali da su prilike takve, ćerka ( profesor filozofije) predlaže da na vrata od garaže stavimo znak zabranjeno parkiranje a budući zet (profesor biologije ) da nađemo komšiju i istamburamo.
Noć :
Oko tri sata dvoje pijanih komšija ( muž i žena ) sedaju na moja ulazna vrata i vode zanimljivu raspravu. Sudaram se sa Filipom, u dnevnoj sobi, koji grabi metalni žarač. Ja ga sprečavam. On im viče da se nose a ona u međuvremenu stojeći zaspi !
Komentari
2 komentara za “JEDAN OBIČAN DAN”
Dodaj komentar
Cudo od zivota…samo sto jos retki koji mogu ovakve stvari da identifikuju kao cudne , bivaju oglaseni -ludima….
Imam i ja slicnu pricu
komsijin ker laje od pola 2 nocu do 6 ujutru, kada on(komsija, ne ker) istrci u dvoriste u donjem vesu u cipelama na stikle da pusti prskalice da bi zalio travu koju je juce kosio.. komsinica preko puta drzi razmaknute zavese od kako ustane do padanja mraka i ceo bogovetni dan sedi uz prozor i valjda hvata beleske ko kada dolazi prolazi i sl.
jos nisam dosla u situaciju da ih oboje istamburam, ali bavim s emislju da im ostavim ako ne vizit kartu, ono da im pustim Metallicu ili netso slicno da tresti cele noci a da ja odem da spavam u hotel.
Ovaj ” običan dan ” je bio loš dan. Pokušaću da pišem samo “dobrim” danima. Vidim da je rumunski senat doneo zakon da radio i tv moraju dnevno da objavljuju pretezno dobre vesti radi duhovnog zdravlja nacije.