Priča o 15.junu….i svim ostalim istorijskim dogadjajima
Dragana Coric
Blic zaista retko uzimam, jer sam se valjda „navukla“ na elektronsku verziju ovog lista.Možda i zato sto imaju najpreglednije vesti, sa tačnom satnicom kad je neka vest objavljena.E pa jedno od tih retkih uzimanja Blica je bilo upravo u subotu, 14.juna. I tako listajući ga, naidjem na jednu od onih simpatičnih slikica, sa temom „Ljubav je…“.E, ovde je ljubav bila definisana na sledeći način :“kad ti on čestita rodjendan“.To me je i inspirisalo za ovaj post.
Elem.Moj rodjendan je 15-og juna.Što je s vremena na vreme imalo svoje pozitivne ili negativne posledice….
Kažu, nedelju dana pred moje rodjenje su bile velike poplave.I tako sam isplanirala da ne slavim rodjendan 8 juna, vec nedelju dana kasnije.
Prvih rodjendana se ne sećam.Nekako to seže duubookooo u moju prošlost.Jos pamtim Tita, onog čiku koju je za govornicom redovno ispijao celu flašu kisele vode Radenska tri srca,dok je govorio o vrednosti radničke klase i samoupravljanja kao jedinstvenog i jedinog pravog načina proizvodnje.Ili tako nekako?No, prvi rodjedan koji sam zapravo trebala da pamtim, to je kako kažu dečji razvojni psiholozi-dakle , taj četvrti rodjedan smo nekako mlako proslavili.Jos cujem taj jauk usred niškog parka Čair, kad su me bukvalno svukli s ljuljaške,ne mogu više da se ljuljam, pa Tito je umro i biće smak sveta.
Onda je taj moj rodjendan bio idealan da se slavi na kraju školske godine.Taman se nekako poklapao sa tim srećnim dogadjajem.I provlačio se kao proslava kraja učenja, a ne –rodjendana.
No onda sam slavila svoj poslednji rodjendan u Nišu, pa svoj prvi rodjendan u Novom Sadu.Tamo u Vojvodini.Pa su mi davali kredit, tako da se američki izrazim, dok nisam proslavila i svoj jedanaesti rodjendan u Novom Sadu,jedan više nego u Nisu..Onda su mi rekli, aha , vise nisi Leskovčanka, Nišlijka, nesi naša, sad si tehnički njihova, Vojvodjanka.Meni nikad jasno, ljudi tamo, ljudi ovamo,čemu tolika razlika i tolika…hm, pa sad da li je mržnja ili zavist, ali nešto jeste….
Za malu maturu smo trebali da idemo na ekskurziju na –Plitvice.1991. godine.I bilo je sasvim ok, da svoj rodjendan provedem kod svoje svakolike rodbine, rasute po celoj SFRJ.No par dana pred taj rodjendan, puče sve.Haos bas na Plitvicama.
Prvi gimnazijski rodjedan sam proslavila –peške, na putu od Sremskih Karlovaca do Novog Sada.Zbog embarga, i hroničnog nedostatka goriva za autobuse, nije bilo stalno polazaka na ovoj relaciji.A posto su me učili da ne stopiram i ulazim u nepoznata kola, ja sam sa drustvom-pešačila-tih 18 milja.Bilo je cool.
A taj rodjendan 1999.ću pamtiti.Toliko sam bila ubedjena, jos kad je počelo bombardovanje, da će se zavrsiti-do mog rodjendana.To sam žarko zelela.I proslavila sam ga-u miru.
Onda se opet vezivao taj moj rodjedan za-ispitni rok.I uvek sam gledala da baš tog dana nemam ispit.Iako bi mi to bila možda negde olakšavajuca okolnost.I tad sam saznala –nešto.Vezano za taj dan.Simbolika do bola.
U mom uzem krugu, svi su rodjeni –nekog slavnog dana.Tata-na bivši Dan Republike, jedan deda na Svetog Luku, majka na Svetu Petku.A ja-na dan kad je po starom kalendaru odigran-legendarni Kosovski boj 1389. godine-sadašnji 28 jun je zapravo 15 jun po starom kalendaru.Simbolika do bola nastupa -ove godine.
Sneveselih se vec početkom aprila.Ustav Kosova, šta god da je sada ta tvorevina-priznata, nepriznata, lažna ili stvarna., treba da stupi na snagu-15 juna.To je ovaj današnji dan.Krug se kanda zatvorio….tad sam se vec zabrinula, poučena iskustvom jedne porodice iz Zemuna ,čini mi se, kojoj se proslava prvog rodjendana najmladjeg člana umalo obila o glavu.Samo zato sto je detetu rodjus-17 februara, kad je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost.
Ovako je danas bilo.Detetu ode moja torta.A ja stojim usred Merkatora, i suze mi oči dok odjekuju stihovi preko razglasa „…take me down to my home on the river and I wont cry out any more…“.Gde je ta moja sigurna kuća pored reke?
Komentari
2 komentara za “Priča o 15.junu….i svim ostalim istorijskim dogadjajima”
Dodaj komentar
Ej, i moj je rodjendan 15. juna. Sta ces, ni meni nije lako!
Pa cestitam ti rodjendan sa par dana kasnjenja… s tim sto treba kao rodjedan da racunas i onaj dan kad te umalo poklopio deo reklame sa Putnika…