Naši dani dolaze
berg
Evo i moja malenkost da unese prve redove. Nadovezujući se na nedavno upriličeni Dan zaštite životne sredine, svetski naravno. Oglasilo se i naše ministarstvo, kako ne bi, bilo i nekoliko promotivnih akcija, zašto da ne, događaj vremenom ipak poprima sve više pažnje u nas, barem one medijske.
Sad, oglasila se i pančevačka Azotara na sebi svojstven način, rekoše greška u pretakanju, tako nekako. I podnelo se nešto prijava, možda će neko i da odgovara. E sad, kažem ja, niti je ekologija samo kada se nešto prevrne, izlije i usput malo ispari, narod već prihvatio nazvati to akcidentom, niti je pretakanje kiselina isto što i istovar šljunka ili slaganje gajbica pa da se greška može potkrasti tek tako. Kada dođemo to toga da je obzir prema životnoj sredini način razmišljanja, a nehaj u pretakanju azotne kiseline ništa drugo do opasno ugrožavanje života koje se shodno tome i tretira, bez dodatnih razmatranja mogućih društveno-socijalnih ili političkih scenarija, prosto jedan veoma opasan čin po okruženje u celini, možda nam se pruži šansa da društvo u kome živimo nazovemo osavremenjenim. Ili sve ovo prihvatiti samo kao uobičajenu stanicu na putu emancipacije društva?
Komentari
3 komentara za “Naši dani dolaze”
Dodaj komentar
Cinjenica je da mi nemamo razvijenu, ekolosku svest, tacnije nemamo uopste ni tu a uostalom ni druge svesti.Slazem se da nije akcident samo kad s enesto izlije, nego to je i svaka plasticna kesa koju uzmemo u prodavnici, jer koliki je period njene razgradnje…
Jos sa studija se secam mase konvencija koje smo ratifikovali i time prihvatili obavezu da su u odredjenim situacijama ponasamo na odredjeni nacin.Tacnije da razlicite vrste otpada retiramo na odgovarajuce nacine.Da treba stalno da podsticemo izgradnju i povecanje nivoa svesti o zagadjenosti zivotne okoline i sta je to sto mali ljudi kao mi, mozemo malo da uradimo da ipak ocuvamo sreidnu u kojoj zivimo.I naravno, brojna krivicna dela, koja su netom i skoro uneta u nase zakonodavstvo.No studenti verovali ili ne padaju na takvim pitanjima.Teska su im.Ne mogu da ih razumeju.Sacicu entuzijasta koji su odlucili da se bave tom oblascu ostali zovu frikovima…..
Nema postovanja medju ljudima.Zasto bi trebali isti ti ljudi koji se medjusobno ne postuju, da postuju svoje rodjeno okruzenje?
Tu se negde i krije ta suptilna nit, poštovanje sopstvenog okruženja neminovno uključuje i ljude. I tako se opet vraćamo onoj jednostavnoj premisi da je čovek sastavni deo sredine u kojoj živi… i od koje živi.
Спасибо за пост! Добавил блог в RSS-ридер, теперь читать буду регулярно..