Ne biram to ja, već život koji živim!
Srdjan Tesin
Gordan Mihić, scenarista koji je obeležio najplodnije godine domaće kinematografije je svojevremeno u intervjuu datom NIN-u rekao: “…kad ste mladi sve to za vas je luk i voda. Samo da radim dalje. Zabrane vas na radiju, dođete na televiziju; zabrane vas tamo, dođete na film… Ja sam dva puta otpušten s posla, ‘59. i ‘69. Dvadeset godina bio sam slobodni filmski radnik, živite samo od onog što napišete. [...] Mnogo puta su me označavali kao čoveka koji piše o marginalcima, valjda misleći da ću se naljutiti. Obično odgovorim da je u 19. veku živeo F. M. Dostojevski, kome su savremenici prebacivali: ‘Zašto toliko crnila u tvojim knjigama, i samo neki polusvet?!’ Dostojevski im je odgovarao: ‘Ne biram to ja, već život koji živim!’”
Jutros sam pisao pismo D.A. Nisam mu pominjao intervju sa Mihićem niti reči koje je Dostojevski uputio sumnjivcima i oponentima. To sam tek posle pročitao…
Napisao sam mu: “Što se života u Srbiji/Vojvodini/Kikindi tiče: između izbornih ciklusa pokušavamo da ostanemo normalni, koliko se to može. Moja (još uvek nevenčana) žena je u petom mesecu trudnoće i sva je prilika da će nam se dete roditi pod ‘okupacijom’. Eto, Kikindom i Kikinđanima će i naredne četiri godine raspolagati, po slobodnoj volji, radikali & (nacional)socijalisti. Kikinda je izabrala! Što se mene tiče, i dalje ću ostati freelance worker…” Da sam mlađi, sve bi to za mene bilo luk i voda!
Ja sam jedanput otpušten s posla, 2005.
Živim samo od onog što napišem.
Zabranjuju me i cenzurišu kikindski Gebelsi, pa šta?! Ništa nisu naučili iz istorijskih čitanki.
Niko me više ne pita: “Zašto toliko crnila u tvojim knjigama, i samo neki polusvet?”, pa ne mogu ni da odgovorim spreman kao zapeta puška: “Ne biram to ja, već život koji živim!”
Svima je sve jasno i bez mojih knjiga…
Komentari
3 komentara za “Ne biram to ja, već život koji živim!”
Dodaj komentar
Sjajan tekst, prosto ne znam sta da kazem na ovo. Kao sto ste i rekli, sve je jasno i bez knjiga… Sreca u nesreci je da svakoj okupaciji pre ili kasnije dodje kraj, u Kekendi ocito malo kasnije, ali ce jednom sigurno doci.
Ja se stidim zbog nesrećnog otpuštanja koje često pominjete. Ali život je velika vrteška i prevratnica. Vremena su na vašoj strani. I vi to danas znate.
I ja znam kako je to biti otpušten bez ikakvog razloga, osim mržnje zlih čika koje ne mogu da prihvate da postoji osoba koja dobro radi svoj posao, a misli drugačije od njih. Pri tom, sećam se i da su sve institucije bile na strani onih koji daju otkaze, vešaju i skidaju, a nijedna na strani onih koji su se našli u nepovoljnijoj poziciji. Nadala sam se samo, da je moj slučaj poslednji, i da mlađi ljudi neće morati da doživljavaju takve stvari. Srđane, izdržite. Imate uz sebe divnu partnerku, uskoro ćete postati otac, a sve nepravde koje ste preživeli jednog dana će biti samo ružne uspomene koje ne mogu više da Vas povrede.