JEDAN OBIČAN DAN
Milan Dobrosavljev
Jutro :
Polazim na posao, autom, Ulica Hilandarska široka 4 metra a jednu stranu su okupirali taksisti kao parking i stvarni parking sa druge strane. Tu oni manevrIšu, zauzimaju bolje pozicije, druže se, ćaskaju… Policija je, kao, intervenisla nekoliko puta ali moj berber kaže da su polovina njih penzinisani policajci a druga polovina- zna se..
PAZOVA ČEKA ODLUKU CENTRALE DSS
Katarina Vereš
Konstitutivna sednica SO Stara Pazova prekinuta 16. juna, jer nije izabran ni predsednik Skupštine, niti predsednik Opštine, niti načelnici. Razlog tome je što još nije oformljena vladajuća koalicija. Naime, ZES i SRS su na osnovu poslednjih lokalnih izbora osvojili po 20 mandata, dok su DSS i GG „Preporod“ osvojili po 4 mandata. Grupa građana „Preporod“ želi da uđe u koaliciju sa ZES, dok to isto priželjkuje i DSS, ali još uvek čeka mišljenje svoje centrale.
U međuvremenu dužnost predsednika Opštine Stara Pazova obavlja najstariji odbornik – Svetislav Jakšić (SRS).
Žene, politika, zamke i udice
Gordana Perunović Fijat
„Bila je zaista dobra majka,
odana supruga i strasna ljubavnica svome mužu,
odlična u svom poslu, aktivna u ženskoj organizaciji,
a redovno je odlazila i u teretanu.
Kuća je mirisala na čistoću,
na domaći pekmez i sveže kiflice,
čak su i rese na tepihu bile očešljane
kad je stigla HITNA POMOĆ“.
Da li neka žena želi ovakav epitaf? Ništa, ništa, samo pitam. Jer, ovi stihovi, delo američke pesnikinje (kajem se do neba što nisam upamtila ime) često se citiraju na seminarima ženskih organizacija i foruma žena političkih stranaka kad se raspravlja o angažmanu žena o politici – i opisuju jednu od klasičnih zamki za žene koje su odlučile da se bave politikom. U daljem tekstu biće još zamki, i poneka udica.
ДА ЛИ СЕ У ВОЈВОДИНИ ЗНА КОЈЕ СУ БИЛЕ ПРВЕ ЖЕНЕ НОВИНАРКЕ?
Katarina Vereš
ПОВОДОМ СТОТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ОД РОЂЕЊА ЉУДМИЛЕ ХУРБАН
ДА ЛИ СЕ У ВОЈВОДИНИ ЗНА КОЈЕ СУ БИЛЕ ПРВЕ ЖЕНЕ НОВИНАРКЕ?
„Мислим да све што напише женска рука и још поред тога уседелица, губи на цени када читаоци сазнају ко је тај чланак написао…“ одговорила је Људмила Хурбан Јану В. Ормису далеке 1938. године на питање зашто се у штампи представљала у мушком роду. Људмила Хурбан која је рођена 1878. године и цео свој живот провела у Старој Пазови поред брата Владимира Хурбана Владимирова истакнутог словачког војвођанског драмског писца и старопазовачког евангелистичког свештеника, иза себе је оставила 32 књижевна и публицистичка текста објављених у бројним новинама.
Старопазовчани су Људмили у част приредили занимљиво књижевно и публицистичко вече обележавајући 130.годишњицу од њеног рођења и то баш на њен рођендан 8. јуна. Људмила Хурбан је у дубокој старости преминула 1969. године.
BODROŽIĆ DOBIO ODŠTETU!
Gordana Perunović Fijat
Kikinda - Željko Bodrožić, kandidat za Ginisa po broju tužbi kojima je kao novinar bio izložen, dobio je odštetu u vrednosti od 800.000 dinara, koje će država imati da isplati iz budžeta, Javila danas (18. juna) dnevna štampa. Bodrožić u izjavi za “Dnevnik” zahvaljuje svima koji su ga podržali tokom duge borbe i pregonjenja sa domaćim pravosuđem, izrikom nabrajajući političke stranke, Helsinški odbor za ljudska prava, strukovna udruženja. . . Moj komentar za sada glasi: najzad! Možda je ovaj slučaj nagoveštaj nade da će svoja prava i pravdu dobiti i drugi o koje se neko ogrešio, a posle im svi rekli da “nemaju šanse” i “kud će šut s rogatim”.
Ipak se kreće. Kuda, videćemo.
Povratak Panonskog mora
Gordana Perunović Fijat
Kikinda ima jedan problem, s kojim su se bez uspeha suočavale već mnoge kategorije vlasti, a još više mi bez vlasti. Taj problem se zove - voda. Dovoljno je da padne jača kiša, kao što se nedavno desilo, pa da još ta kiša potraje još nekoliko dana, i da grad - propliva. Niz trotoare se cedi voda, a cedi se pod kuće, čiji stanovnici i inače kubure sa vlagom, i upravo ovih dana, dok se miroljubivo Sunce ponovo pojavljuje, najavljujući zadovoljstva jednog preranog leta, mnogi Kikinđani baš gledaju kako će, i od kojih novaca popraviti kvar.
Priča o 15.junu….i svim ostalim istorijskim dogadjajima
Dragana Coric
Blic zaista retko uzimam, jer sam se valjda „navukla“ na elektronsku verziju ovog lista.Možda i zato sto imaju najpreglednije vesti, sa tačnom satnicom kad je neka vest objavljena.E pa jedno od tih retkih uzimanja Blica je bilo upravo u subotu, 14.juna. I tako listajući ga, naidjem na jednu od onih simpatičnih slikica, sa temom „Ljubav je…“.E, ovde je ljubav bila definisana na sledeći način :“kad ti on čestita rodjendan“.To me je i inspirisalo za ovaj post.
U susret jubileju
berg
Batrgavim koracima ka Evropi
Aleksandar Popov
Za postizbornu Srbiju bi se mogla primeniti dijagnoza iz lalinskog vica – umreti neće, ali spasa joj nema. Posle 11. maja ona je ostala razapeta izmedju straha od povratka u devedesete i nespremnosti da se ozbiljnije iskorači u pravcu Evrope. Oni koji su zagovarali prvu opciju izgubili su, a ovi drugi nisu sasvim pobedili. Prvi su izgubili jer su paljenjem ambasada, prozivanjem i otvorenim pretnjama ’izdajnicima’, ratničkom retorikom i nagoveštajem mogućnosti samoizolacije zemlje uplašili gradjane kojima su još u svežem sećanju mobilizacije i ratovi, surovi obračuni sa neistomišljenicima, redovi za ulje, šećer, benzin, inflacija – sve već vidjeno u prošloj deceniji. Drugi nisu uspeli sasvim da pobede jer nisu imali smelosti da do kraja razobliče licemerje onih koji, gurajući Srbiju dalje od Evrope, svoje sebične interese čuvanja monopola vlasti i mogućnosti završetka velike tranzicione pljačke zaklanjaju iza patriotskih tirada o odbrani Kosova, koje su još krajem prošle decenije nepovratno izgubili baš ti koji ga sada tako beskompromisno brane. Gradjani su od njih očekivali da tu povuku razlomačku crtu i jasno i otvoreno kažu ne samo da za Srbiju evropski put nema alternative, nego ni da se taj put ničim ne sme uslovljavati, jer mi jednostavno danas sebi takav luksuz ne možemo priuštiti – a oni to nisu učinili.
Nacionalno pomirenje
Katarina Subasic
POZZAREVAC, 10. juna 2008. (Beta) - Opsstinski sud u Pozzarevcu
oslobodio je danas zbog nedostaka dokaza svih optuzzbi Marka
Milossevicha i petoricu njegovih saradnika koji su uccestvovali u
tucci ispred kafea Pasazz.
Sin Slobodana Milossevicha, Marko Milossevich, i petorica njegovih
saradnika oslobodjeni su optuzzbi da su u tucci 2. maja 2000. godine
naneli tesske i lake telesne povrede trojici cclanova Otpora.